Design a site like this with WordPress.com
Započni

Projektni menadžment u preduzeću

Projektni menadžment (upravljanje projektima) predstavlja specifično područje upravljanja, koje se razlikuje od svih ostalih područja koja su obrađena u prethodnom periodu (proizvodnja, marketing, finansije, trgovina), jer je u središtu svih aktivnosti projekat.

Projekat predstavlja jedinstven proces (poduhvat) sastavljen od skupa aktivnosti, kao i ljudskih i materijalnih resursa neophodnih za izvršenje tih aktivnosti, a u cilju zadovoljenja potreba klijenta za koga se projekat realizuje. Projekat je privremenog karaktera i uvek ima definisan početak i kraj, kao i procese namenjene kreiranju nekog jedinstvenog proizvoda ili usluge, budžet za njegovu realizaciju i kvalitet koji treba ostvariti.

Koncept upravljanja projektima prisutan je u brojnim granama industrije, prvenstveno građevinskoj, brodogradnji, avioindustriji, IT industriji i drugim granama koje karakterišu visoka ulaganja, integrisanje savremenih naučnih dostignuća, visok stepen rizika i neizvesnosti. Ovaj koncept podstiče kreativnost i ubrzava primenu noviteta i promena. U preduzećima zahteva organizacionu strukturu uspostavljenu prema mrežnom modelu sa visokim stepenom fleksibilnosti, specifičnim sistemom rada i komunikacije i naglašenom ulogom menadžera projekta kao lidera.

Osnovni zadatak projektnog menadžmenta jeste da, koristeći specifične metode planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole, racionalno koristi resurse i koordinira aktivnosti u cilju realizovanja određenog projekta.

S obzirom na složenost i različitost projekata postoji više kriterijuma po kojima projekti mogu da se razvrstaju. Prema tipu poslovne aktivnosti koja se obavlja projektom, razlikuju se: investicioni projekti, istraživačko-razvojni projekti, marketinsški projekti, informatički projekti, projekti prestrukturiranja preduzeća. Prema izvođačima projekta dele se na: interne, eksterne i kombinovane. Prema stepenu neizvesnosti, projekti mogu biti: dominantno izvesni i dominantno neizvesni.

Najvažnije karakteristike projekata su:

  • razvoj kroz životni ciklus (tri faze životnog ciklusa projekta: faza oportuniteta, faza izvodljivosti i faza izvršenja)
  • originalno organizaciono rešenje (projektni metod organizacije preduzeća)
  • višeparametarski karakter (prilikom upravljanja projektom prate se uglavnom parametri vreme, troškovi i rezultati)
  • kontigentnost (prilagodljivost projekta – alternativna rešenja za njegovu realizaciju)
  • kongruentnost (projekat se usklađuje sa planovima, organizacijom i kulturom preduzeća).

Životni ciklus projekta

1.Faza oportuniteta – prva faza u životnom ciklusu projekta u kojoj se ocenjuje ideja na kojoj je projekat zasnovan. Ocenjivanje se vrši sa dva aspekta – prvo se ocenjuje koliki bi bio gubitak ukoliko se projekat ne bi realizovao, a zatim se ocenjuje koliki dobitak bi donela realizacija projekta, odnosno ocenjuje se njegova prihvatljivost. Oportunitet u stvari predstavlja korist koju bi realizacija projekta donela preduzeću i pomogla ostvarenju ciljeva poslovanja. Koriste se različite metode procenjivanja koristi projekta, a ova faza je završena kada je doneta odluka o tome da li će se projekat odbaciti ili realizovati.

2.Faza izvodljivosti – druga faza u životnom ciklusu projekta u kojoj se donosi detaljna ocena opravdanosti realizacije projekta. Ovde se procenjuje tehničko-tehnološka izvodljivost projekta, analiziraju se tržišni uslovi, ocenjuje se ekonomska i finansijska opravdanost projekta, izračunava se i analizira rentabilnost projekta koristeći različite statičke i dinamičke metode. Ukoliko se u ovoj fazi proceni opravdanost projekta po svim kriterijumima, projekat se smatra izvodljivim i pristupa se ugovaranju njegove realizacije.

3.Faza izvršenja – treća, najznačajnija i najduža faza u životnom ciklusu projekta u kojoj se pristupa realizaciji projekta. U realizaciji projekta učestvuju dve grupe lica, a to su investitor i izvođač između kojih su odnosi regulisani ugovorom. Ugovorom se definiše vrednost projekta, rokovi, obaveze ugovornih strana koje se menjaju u zavisnosti od vrste sklopljenog ugovora i drugi uslovi. Faza izvršenja završava se probnom proizvodnjom, nakon koje se ukoliko je sve bilo u redu započinje redovna ekspoloatacija projekta, a ukoliko je bilo nedostataka, vrši njihovo otklanjanje.

Kako projekat prolazi kroz životni ciklus i razvija se, tako uloga menadžera u upravljanju projektom postaje sve veća i složenija, jer raste rizik, neizvesnost, troškovi, događaju se neke nepredviđene okolnosti, a menadžer treba da nađe rešenje za sve te probleme (zamislite skupe projekte koji se trenutno realizuju, a koji su morali biti stopirani zbog vanrednog stanja na celoj planeti !!!).

Ključni pojmovi

Projekat, projektni menadžment – upravljanje projektima, životni ciklus projekta, faza oportuniteta, faza izvodljivosti, faza izvršenja.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak potrebno je da:

  • pročitate ovu lekciju.
  • odgovorite na pitanja sa strane 133 vašeg udžbenika i to mi pošaljete na učionicu. ROK JE 10.05.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO GOOGLE UČIONICE!

SREĆAN RAD!

Planiranje nabavke

Da bi preduzeće dobilo odgovor na pitanja šta, koliko i kada nabaviti, treba da sastavi i razradi plan nabavke. Planiranje nabavke predstavlja proces pripremanja, sastavljanja i razrade plana nabavke, a razlikuje se u zavisnosti od toga da li je u pitanju proizvodno ili trgovinsko preduzeće.

Planiranje nabavke u proizvodnim preduzećima

Polazna osnova za izradu plana nabavke u proizvodnom preduzeću je plan proizvodnje, a postupak planiranja nabavke odvija se kroz sledeće korake:

1.Izračunavanje potreba u materijalu – potrebe u materijalu računaju se na osnovu materijalnog bilansa, a za njega je potrebno poznavati koliki je normativ materijala i koliki je planirani obim proizvodnje. Ove dve veličine množe se za sve vrste materijala i tako se dobijaju pojedinačni materijalni bilansi, a njihovim sabiranjem dobija se zbirni materijalni bilans po vrstama materijala.

2.Postavljanje plana materijala – plan materijala pokazuje šta sve treba nabaviti i u kojim količinama, da bi plan proizvodnje bio ostvaren. Prilikom donošenja plana materijala polazi se od materijalnog bilansa, ali moraju se uzeti u obzir i količine materijala preostale iz prethodnog perioda.

3.Razrada plana nabavke – godišnji plan nabavke materijala nabavna služba razrađuje na operativne planove, i to: po asortimanu (vrstama materijala); po vremenskim razdobljima (dinamika nabavke i rokovi isporuke po kvartalima, mesecima); po dobavljačima (od kojih preduzeće nabavlja određene vrste i kvalitet materijala).

Planiranje nabavke u trgovinskim preduzećima

Polazna osnova za izradu plana nabavke u trgovinskom preduzeću je plan prodaje za narednu godinu, a pri tome se u obzir moraju uzeti i količine preostale robe iz prethodnog perioda.

Kada se na taj način postavi godišnji plan nabavke trgovinske robe, potrebno ga je razraditi i to: po asortimanu (to je glavni plan na osnovu koga se prave ostali operativni planovi – a asortiman se razrađuje prema širini (broj robnih grupa), dubini (broj artikala u okviru robne grupe) i kvalitetu (nivoi cena)); po vremenu nabavke (dinamika nabavke i rokovi isporuke po kvartalima, mesecima, nedeljno); po dobavljačima (robne marke).

Ključni pojmovi

Planiranje nabavke, plan nabavke, materijalni bilans, razrada plana nabavke, asortiman.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak potrebno je da:

  • pročitate ovu lekciju i tekst iz vašeg udžbenika od strane 38 do strane 40. Za četvrtak 23.04. u 13 časova zakazujem sastanak na grupi, gde ćemo razgovarati o onome što ste pročitali.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO KARTICE KONTAKT NA OVOM BLOGU!

SREĆAN RAD!

Organizaciono ponašanje preduzeća

Posebnu oblast izučavanja menadžmenta i organizacije rada predstavlja izučavanje ponašanja ljudi u organizacionom sistemu, od pojedinaca, preko timova, pa sve do organizacionog sistema kao celine – drugim rečima organizaciono ponašanje.

Ponašanje ljudi u organizaciji može biti naučeno ili propisano, zavisi od mnoštva faktora i situacija, kao i od ličnih osobina svakog čoveka i toga kako reaguje na autoritet i norme ponašanja u organizaciji. Iz navedenog se može zaključiti da se izučavanje organizacionog ponašanja oslanja na nauke poput psihologije i sociologije, ali i na razna istraživanja.

Organizacije koje žele da postignu uspeh, rade veoma strpljivo i detaljno na svim poljima, ne samo na usavršavanju proizvoda ili povećanju prodaje. Posebna pažnja posvećuje se ljudskom ponašanju, stvaranju pozitivne klime i sredine za rad, prevazilaženju konflikata i izgradnji timskog duha. Organizaciono ponašanje kao disciplina pomaže zaposlenima da nađu zadovoljstvo u radu i uspehu organizacije, a menadžerima da uspešnije vode organizaciju i generalno pomaže stvaranju boljih međuljudskih odnosa.

S obzirom na složenost problema koje organizaciono ponašanje treba da rešava, kako unutar same organizacije, odnosno preduzeća, tako i u njegovom odnosu prema okruženju, logično je da se njime definišu mnogobrojne aktivnosti. Te aktivnosti možemo svrstati u dve kategorije:

1.Upravljačke aktivnosti usmerene na prilagođavanje preduzeća okruženju – s ciljem da preduzeće ostvari što povoljniju tržišnu poziciju u odnosu na konkurenciju, da se prilagodi društvenom sistemu i da deluje poštujući zakone i propise. Promene u okruženju su veoma česte i preduzeće može da im prilazi na dva načina: može da se prilagođava novonastalim promenama kada je ugroženo njegovo poslovanje ili može da predviđa zbivanja u okruženju i da unapred preduzima mere kojim će smanjiti rizik i ostvarivati uspeh – ovo naravno zavisi od stabilnosti okruženja u normalnim uslovima, ali čak i u stabilnim društvima i privredama dogodi se nešto poput trenutnih dešavanja na celoj planeti, gde nisu više u pitanju preduzeća i organizacije – cela ljudska civilizacija i svetska ekonomija pred velikim su iskušenjem.

2.Upravljačke aktivnosti usmerene na uspostavljanje međuljudskih odnosa unutar preduzeća – potrebno je odrediti uloge i međusobne odnose pojedinaca i grupa, odnosno timova u organizacionoj strukturi preduzeća. Ovi odnosi se posmatraju sa stanovišta zaposlenih – kroz njihovo ponašanje, humanizaiju rada i izgradnju kolektiva; i sa stanovišta menadžera – kroz vođstvo i negovanje ljudskog potenijala preduzeća.

Ključni pojmovi

Organizaciono ponašanje, kolektiv, međuljudski odnosi, okruženje preduzeća.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak potrebno je da:

  • pročitate ovu lekciju i tekst iz vašeg udžbenika od strane 110 do strane 113. Za petak 24.04. u 13 časova zakazujem sastanak na grupi, gde ćemo razgovarati o onome što ste pročitali.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO KARTICE KONTAKT NA OVOM BLOGU!

SREĆAN RAD!

Transportna funkcija u preduzeću

Transport predstavlja prevoz ljudi i robe s jednog mesta na drugo, ali sa stanovišta poslovanja preduzeća, u fokusu je prevoz robe. Transport u preduzeću odnosi se na transport materijala, sirovina i poluproizvoda od dobavljača do preduzeća, transport gotovih proizvoda (i trgovinske robe) od preduzeća do kupaca, kao i unutrašnji transport unutar preduzeća između skladišta i proizvodnje ili u slučaju trgovinskih preduzeća do magacina i prodavnica.

Transportno poslovanje u preduzeću obuhvata sve poslove vezane za dopremu i otpremu različitih vrsta roba, a time se bavi transportna služba preduzeća.

Značaj transporta za preduzeće je veliki, jer transport omogućava neometano poslovanje tako što premošćava prostorno nepodudaranje između proizvodnje i potrošnje – roba mora stići do kupaca!

Zadaci transporta

Preduzeće može da poseduje sopstveni vozni park i da koristi sopstvena transportna sredstva, a može i da koristi usluge nekog transportnog preduzeća. Najčešće preduzeća koriste kombinaciju ove dve varijante.

Koje zadatke transportna služba preduzeća treba da obavlja? Treba da prikupi informacije o stanju sopstvenog voznog parka, zatim informacije o ponudi usluga transportnih preduzeća; da izradi plan korišćenja transportnih sredstava na godišnjem nivou i razradi operativne planove; da ostvari saradnju sa skladištem; da izdaje naloge za sopstvena transportna sredstva i donosi odluke o korišćenju tuđih; vodi transportnu dokumentaciju i evidenciju; osigurava robu na putu i obezbeđuje smeštaj robe u toku transporta, ukoliko je to potrebno; izrađuje kalkuaciju cena transporta, kontroliše fakture za tuđe transportne usluge i kontroliše i analizira rad sopstvenog voznog parka.

Planiranje rada transporta

Transportna služba preduzeća izrađuje godišnji plan rada i razrađuje ga na mesečne i operativne planove. S obzirom da su troškovi transporta velika stavka u ukupnim troškovima preduzeća i opterećuju cenu proizvoda u znatnoj meri, na transportnoj službi je da pronađe načine da radi što ekonomičnije, odnosno da smanji troškove, a da pri tome transport ostane siguran, bezbedan i brz.

Ekonomičnost u transportu se postiže:

  • izborom najkraćeg puta prevoza – potrebno je isplanirati najkraću maršutu kretanja za svako transportno sredstvo od početka prevoza robe pa do odredišta.
  • izborom najekonomičnijeg načina transporta – ukoliko može da bira (u zavisnosti od putanje i vrste robe), najekonomičniji je vodeni , zatim železnički, zatim drumski transport – a najskuplji je avio transport.
  • snižavanjem troškova manipulacije robom na putu – korišćenjem mehanizacije za utovar i istovar robe, izbegavanje pretovara robe ako je to moguće.
  • maksimalnim iskorišćenjem kapaciteta transportnih sredstava – s obzirom da se plaća puna nosivost vozila, bez obzira koju količinu proizvoda nosi, treba težiti ka što većoj iskorišćenosti kapaciteta vozila.

Ključni pojmovi

Transoprt, transportno poslovanje, transportna služba, zadaci transporta, ekonomičnost transporta.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak potrebno je da:

  • pročitate ovu lekciju i tekst iz vašeg udžbenika od strane 70 do strane 71. Za petak 24.04. u 16 časova zakazujem sastanak na grupi, gde ćemo razgovarati o onome što ste pročitali.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO KARTICE KONTAKT NA OVOM BLOGU!

SREĆAN RAD!

Ostali poslovi skladišne funkcije

Pored poslova koji se odnose na organizaciju rada, prijem i izdavanje robe iz skladišta, kao i pakovanje robe, skladišna funkcija preduzeća bavi se i nekim drugim veoma važnim poslovima i aktivnostima, kao što su: vođenje skladišne dokumentacije i evidencije, analiza rada skladišta i obezbeđivanje kvalitetne saradnje sa ostalim funkcijama preduzeća.

Dokumentacija i evidencija u skladištu

Za uspešno poslovanje skladišta veoma je važno voditi pravilnu evidenciju o stanju i kretanju robe po artiklima, tako što se za svaki artikal otvara posebna kartica sa svim potrebnim podacima i ova kartica stoji uz robu.

Na kartice se ne unose puni nazivi atrikala, već se koristi sistem nomenklature, odnosno klasifikovanja materijala i roba prema nekom već utvrđenom sistemu. Sistemi koji se koriste za nomenklaturu su sledeći:

  • serijski sistem – materijali i robe se prema srodnosti grupišu serijom brojeva
  • dekadni sistem – materijali i robe se grupišu u deset grupa, od 0 do 9, koje se zatim dalje raščlanjuju u podgrupe itd
  • kombinovani sistem – kombinacija serijskog i dekadnog sistema

Nomenklatura materijala obezbeđuje da se poslovanje skladišta i upravljanje zalihama obavlja efikasnije i racionalnije. To pogotovo dolazi do izražaja u savremenim uslovima gde je evidencija skladišnog poslovanja kompjuterizovana.

Saradnja sa ostalim funkcijama u preduzeću

Da bi skladišna funkcija mogla da obavlja svoju aktivnost kako treba, potrebno je da u preduzeću postoji saradnja između ove i ostalih funkcija, prvenstveno sa nabavnom, proizvodnom, prodajnom i transportnom funkcijom.

Od kvaliteta ove saradnje zavisiće uspešnost poslovanja celog preduzeća.

Analiza skladišne funkcije

Dobrim radom skladišna funkcija doprinosi uspešnosti poslovanja celog preduzeća. Cilj je da skladišni troškovi budu na što nižem nivou, a da bi to postigli, potrebno je analizirati određene kategorije skladišnog poslovanja i dobijene rezultate analize iskoristiti za poboljšanje rada u budućnosti.

Analizira se sledeće:

  • ekonomisanje skladišnim prostorom – u kojoj meri se skladišni prostor koristi ekonomično i racionalno. Poželjno je da bude iskorišćen u što većem stepenu.
  • ostvareni efekti rada u skladištu i produktivnost rada – što je više unete, smeštene i iznete robe uz što manje trošenje radne snage, to je skladište produktivnije.
  • racionalnost rasporeda robe u skladištu – u kojoj meri je roba u skladištu smeštena prema metodu najkraćeg puta, koliko vremena treba za njenu manipulaciju. Poželjno je da je skladišni prostor što racionalnije iskorišćen.

Ključni pojmovi

Skladišna evidencija, nomenklatura, saradnja skladišne sa drugim funkcijama, analiza skladišnog poslovanja.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak potrebno je da:

  • pročitate ovu lekciju i tekst iz vašeg udžbenika od strane 67 do strane 69. ROK JE 06.04. DO 18 ČASOVA
  • odgovorite na pitanja broj 6, 7 i 8 na strani 69 vašeg udžbenika i to mi pošaljete mejlom. ROK JE 06.04. DO 18 ČASOVA

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO KARTICE KONTAKT NA OVOM BLOGU!

SREĆAN RAD!

Robne zalihe

Da bi proces proizvodnje mogao da se obavlja u kontinuitetu, proizvodno preduzeće mora raspolagati sa određenim količinama zaliha materijala i nedovršene proizvodnje. Da bi trgovinsko preduzeće poslovalo bez zastoja, mora imati zalihe trgovinske robe u skladištima i magacinima.

Iz navedenog se može zaključiti da zalihe predstavljaju one količine materijala, poluproizvoda, gotovih proizvoda i trgovinske robe koje omogućavaju kontinuirano odvijanje procesa proizvodnje, odnosno prodaje.

Manjak zaliha ugrožava proizvodnju i prodaju, višak zaliha nepotrebno zarobljava sredstva preduzeća koja su mogla biti upotrebljena u neke druge svrhe i doneti prihod preduzeću. Zbog toga je jedno od najvažnijih pitanja nabavne politike upravo to – kolike zalihe držati?

To zavisi od mnogo faktora: od mogućnosti nabavke, kretanja ponude i tražnje, dinamike prodaje, raspoloživog skladišnog prostora, raspoloživog novca, odnosa između troškova nabavke i trošenja posedovanja zaliha i slično. Svako preduzeće nastoji da drži zalihe na optimalnom nivou.

Zalihe možemo posmatrati prema različitim kategorijama. Postoje minimalne, maksimalne i optimalne zalihe; zatim prekomerne i nedovoljne; zatim sigurnosne (zaštitne) zalihe; kao i početne, krajnje i prosečne zalihe. Hajde da vidimo šta ove kategorije zaliha predstavljaju.

Minimalne zalihe

Najmanje količine zaliha koje preduzeće može držati, a da obezbeđuju kontinuitet proizvodnje, odnosno prodaje nazivaju se minimalne zalihe (Zmin). U proizvodnom preduzeću se određuju na osnovu plana proizvodnje i normativa materijala, a u trgovinskom na osnovu plana prodaje.

Prednosti držanja zaliha na minimumu su: angažovanje minimalne količine novčanih sredstava za nabavku zaliha, minimalni troškovi posedovanja zaliha. Nedostaci držanja minimalnih zaliha su: troškovi nabavke su veći kada se nabavljaju manje količine, i preduzeće može doći u opasnost da mu nedostaje materijal, odnosno da zalihe postanu nedovoljne.

Ovaj problem se rešava tako što preduzeće obezbeđuje određenu količinu materijala koja je iznad minimalnih zaliha i koja se naziva sigurnosne (zaštitne) zalihe. Ovim zalihama preduzeće treba da raspolaže u trenutku poručivanja novih zaliha.

Maksimalne zalihe

Maksimalne zalihe (Zmax) predstavljaju najveću moguću količinu zaliha koje preduzeće može držati, a da ne pređe u prekomerne zalihe (koje stvaraju dodatne troškove preduzeću).

Prednosti držanja zaliha na maksimumu su: za nabavku većih količina, troškovi nabavke su niži, preduzeće je zaštićeno od nestašice robe i naglog porasta cena. Nedostaci držanja zaliha na maksimumu su: vezivanje veće količine obrtnih sredstava u obliku zaliha, povećani su troškovi posedovanja zaliha, povećan je rizik od oštećenja zaliha u skladištu.

Vidimo da na odluku preduzeća da li će zalihe držati na maksimalnom ili minimalnom nivou u velikoj meri utiče visina troškova nabavke i troškova posedovanja zaliha.

Troškovi nabavke obuhvataju fakturnu cenu robe i zavisne troškove nabavke (troškove transporta, transportnog osiguranja, utovara, pretovara i istovara, preuzimanja robe, troškovi porudžbine. Ovi troškovi se smanjuju sa povećanjem količine nabavke, dakle idu u korist maksimalnih zaliha.

S druge strane, troškovi posedovanja zaliha obuhvataju: kamate na sredstva angažovana u zalihama, troškove osiguranja robe u skladištu, gubitke na robi u skladištu, troškove zakupnine skladišnog prostora, materijalne troškove, troškove radne snage i osnovnih sredstava u skladištu. Što su zalihe veće, ovi troškovi su veći, tako da oni govore protiv maksimalnih zaliha.

Optimalne zalihe

Optimalne zalihe (Zopt) predstavljaju onaj nivo držanja zaliha u preduzeću pri čijem su formiranju ukupni troškovi (troškovi nabavke + troškovi posedovanja zaliha) najmanji mogući. Svako preduzeće teži da poslovanje obavlja na optimalnom nivou zaliha, a s obzirom da se troškovi stalno menjaju i ovaj nivo zaliha se menja od nabavke do nabavke.

Početne, krajnje i prosečne zalihe

Početne zalihe su one kojima preduzeće raspolaže na početku nekog perioda, a krajnje one kojima raspolaže na kraju tog perioda. Na osnovu početnih i krajnjih zaliha računaju se prosečne zalihe, kao količina roba kojom je preduzeće prosečno raspolagalo tokom nekog perioda.

Na osnovu prosečnih zaliha računaju se dve veoma važne veličine za analizu poslovanja preduzeća, a to su:

  1. Koeficijent obrta kapitala – pokazuje koliko puta se u toku nekog vremenskog perioda (obično jedne godine) obrnuo kapital angažovan u zalihama.
  2. Prosečno vreme zadržavanja zaliha u preduzeću.

Svako preduzeće teži tome da ima veći obrt kapitala, odnosno kraće zadržavanje zaliha u preduzeću, jer to znači uspešnije poslovanje i veći prihod preduzeća.

Ključni pojmovi

Zalihe, maksimalne zalihe, minimalne zalihe, optimalne zalihe, zaštitne zalihe, troškovi nabavke, troškovi posedovanja zaliha, prosečne zalihe, koeficijent obrta kapitala.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak potrebno je da:

  • pročitate ovu lekciju, (a ambiciozni ako žele i tekst iz udžbenika od strane 35 do strane 38). ROK JE 09.04. DO 12 ČASOVA
  • samostalno napravite PowerPoint prezentaciju na temu zaliha u preduzeću i to mi pošaljete mejlom. ROK JE 16.04. DO 12 ČASOVA.
  • proučite ovu i prethodnu lekciju. Za četvrtak 09.04. u 13 časova zakazujem sastanak na grupi, gde ćemo razgovarati o onome što smo do sada radili u okviru nabavne funkcije.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO KARTICE KONTAKT NA OVOM BLOGU!

SREĆAN RAD!

Stilovi vođstva i integrisanje radnika i poslovanja

U prethodnoj lekciji videli smo kako menadžeri, da bi se ostvarili kao vođe, kao lideri u svom okruženju, moraju da imaju autoritet, stručnost, sposobnost da planiraju, organizuju i kontrolišu aktivnosti zaposlenih i iznad svega sposobnost da utiču na druge i da ih motivišu. Načini na koje menadžeri obavljaju sve ove aktivnosti nazivaju se stilovi vođstva.

Prema klasičnim teorijama menadžmenta, razlikuju se četiri osnovna stila vođstva, a to su:

1. Autokratski stil – zasnovan na principu “čvrste ruke“, ovde menadžer sam donosi odluke i izdaje naređenja za koja očekuje da udu bespogovorno izvršena i sam kontroliše zaposlene. Iako je ovaj stil bio tipičan za neka druga vremena, prisutan je i danas kod nekih menadžera, ali i u određenim vanrednim situacijama koje zahtevaju ovakav način rada.

2. Birokratski stil – menadžeri koji vode ovim stilom oslanjaju se isključivo na zakone, propise, norme i pravila, bez uzimanja u obzir ljudskog faktora i specifičnosti svake organizacije. Obično su u pitanju menadžeri sa slabim ličnim autoritetom ili autoritetom znanja, koji se onda kriju iz formalnog autoriteta.

3. Diplomatski stil – ovaj stil podrazumeva da menadžer, u stilu pravog diplomate, sasluša mišljenja saradnika, ali na kraju ipak uradi onako kako on želi. Ostavlja utisak pristupačnosti i uvažavanja tuđeg mišljenja, ali odluke ipak donosi samostalno.

4. Demokratski stil – menadžer koji rukovodi organizacijom demokratski spreman je da sasluša i uvaži mišljenje i savete drugih prilikom donošenja odluka i motiviše zaposlene kroz sistem nagrađivanja za uspešno obavljen posao.

Savremene teorije vođenja prepoznaju više stilova vođstva, kao npr:

  1. Trener (lider koji je u stanju da brzo prepozna snage i slabosti zaposlenih i da ih uči i motiviše da budu bolji kroz postavljanje jasnih ciljeva, zadataka i očekivanja)
  2. Vizionar (lider koji ima viziju budućnosti firme i koji svojim entuzijazmom inspiriše zaposlene da ga slede)
  3. Sluga (lider koji smatra da samo zadovoljni radnici dobro rade svoj posao i radi na tome da stvori dobru radnu atmosferu i saradnju i kroz to stiče poštovanje zaposlenih)
  4. Autokrata (lider koji je fokusiran na rezultate i efikasnost u radu, sam donosi odluke i zahteva da budu izvršene)
  5. Liberal (menadžer pruža puno poverenje zaposlenim i uključuje ih u donošenje odluka – ovaj stil je moguć gde su zaposleni veoma iskusni u poslu)
  6. Demokrata (kombinacija autokrate i liberala)
  7. “Pace-setter“ lider (menadžer koji nameće brzi ritam rada i donošenja odluka i prvenstveno je usmeren na rezultate)
  8. Transformišući lider (menadžer koji je sličan treneru, ali je prvenstveno posvećen ostvarenju ciljeva organizacije)
  9. Transakcioni lider (menadžer fokusiran na rezultate, uspostavlja sistem podsticaja, odnosno nagrada i kazni, obuka i usavršavanja zaposlenih)
  10. Birokrata (definiše zadatke prema propisima i normama, bez iniciranja kreativnosti i saradnje)

U praksi menadžeri uglavnom koriste kombinacije različitih stilova vođstva, u zavisnosti od situacije i posla koji trebaju obaviti.

Integrisanje radnika i poslovanja

Kao što smo ranije govorili, menadžer svojim delovanjem u organizaciji mora da pomiri i uskladi interese dve strane – s jedne strane to su ciljevi i interesi organizacije, a s druge strane to su ciljevi i interesi zaposlenih. Ti ciljevi i interesi su u suštini suprostavljeni jedni drugima, tako da je na menadžeru velika odgovornost i veliki posao da nađe ravnotežu između njih.

Kroz različite stilove vođenja vidi se da ih možemo svrstati u dve grupe – na one koji su usmereni prema članovima kolektiva, motivaciji zaposlenih, uvažavanju njihovog mišljenja i predloga; kao i na one gde su ciljevi i interesi organizacije na prvom mestu, a zaposleni su u drugom planu.

Menadžer koji je uspešan lider nastoji da, kroz odgovarajuću integraciju radnika i poslovanja, ostvari ciljeve organizacije uz motivisanje radnika na veće zalaganje i stvaranje pozitivne sredine u kojoj će vladati dobri međuljudski odnosi.

Ključni pojmovi

Stilovi vođstva, integracija radnika i poslovanja.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak potrebno je da:

  • pročitate ovu lekciju i tekst iz vašeg udžbenika od strane 106 do strane 108.
  • odgovorite na pitanja 19 i 20 na strani 109 iz vašeg udžbenika, i te odgovore pošaljite na učionicu.
  • zadatak za ambiciozne: Zamisli da si ti menadžer jednog preduzeća. Koje bi stilove vođstva koristio/la, za koje stilove misliš da najviše odgovaraju tvojoj ličnosti i zašto? Napišite sastav na ovu temu i pošaljite mi na učionicu.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO GOOGLE UČIONICE!

SREĆAN RAD!

Prezentovanje trgovinske ponude

Da bi prezentovali svoju ponudu kupcima, trgovci mogu da koriste različite tehnike, u zavisnosti od toga koju su marketinšku strategiju odabrali. Razlikuju se tri osnovne tehnike prezentacije trgovinske ponude:

  1. lična prodaja
  2. izlaganje robe
  3. direktan marketing

Lična prodaja

Lična prodaja predstavlja najstariju tehniku prodaje za koju je karakteristično da prodavac predstavlja proizvod kupcu, tako što govori o njegovim svojstvima i načinu upotrebe ili koristi unapred pripremljen materijal, odnosno prezentaciju. U današnje vreme ova tehnika se uglavnom koristi u veleprodaji, dok je u maloprodaji zastupljena pretežno u specijalizovanim prodavnicama u kojima je prisutno klasično posluživanje ili mini-marketima, kioscima i slično.

Lična prodaja vrši se kroz sledeće faze:

  • priprema prodavaca – obuhvata pravljenje plana prodaje i pripremanje materijala za prezentaciju, prikupljanje podataka o kupcima u prethodnom periodu, prikupljanje podataka o proizvodima i njihovim karakteristikama, novitetima, a kada je maloprodaja u pitanju, tu je i uređenje izloga i prodajnog prostora, kase, materijala za pakovanje i slično. Cilj je da se prodavac pripremi da bi u trenutku kada dođe u kontakt sa potencijalnim kupcima, bio informisan, stručan i efikasan i da bi mogao da obavi svoj posao sa visokim nivoom profesionalizma.
  • prezentacija – suštinski je deo procesa lične prodaje i sastoji se od: uvodnog dela (upoznavanje, razmena posetnica); definisanja potreba kupaca (prodavac mora da ima sposobnost postavljanja pravih pitanja i slušanja odgovora kupca – ovo je posebno važno kod veleprodaje, ali i kod maloprodaje, kada je u pitanju trgovina skupljim ili luksuznim proizvodima); prezentacije ponude (prodavac prilagođava prezentaciju ponude onome što je saznao o potrebama kupca, mora biti siguran u sebe, stručan, predusretljiv).
  • odgovor na primedbe kupaca – prodavac mora dobro poznavati robu koju prodaje da bi mogao odgovoriti na sve primedbe kupaca, bez laži i prevare.
  • zaključivanje prodaje – kada prodavac primeti da je kupac doneo odluku i da je spreman na kupovinu, treba da zaključi posao bez daljnjeg komentarisanja.

Uloga menadžera u trgovinskim preduzećima sa zastupljenom ličnom prodajom je da obezbedi adekvatne obuke i pripreme prodavaca, da organizuje rad prodavaca po radnim mestima, da kontroliše aktivnost prodavaca i primedbe kupaca, kao i da motiviše prodavce na veće zalaganje. Lična prodaja je najskuplji vid prodaje i na menadžeru je da se postara da se ulaganje u ovakvu prodaju isplati trgovinskom preduzeću.

Izlaganje robe

Izlaganje robe kao tehnika prezentovanja trgovinske ponude nastala je da bi se smanjili troškovi prodavaca. Ovde se uloga prodavaca znatno smanjuje, tako da trgovinsko preduzeće može da zaposli i obuči daleko manji broj prodavaca nego što je slučaj kod lične prodaje. Ova tehnika javlja se i u veleprodaji (cash & carry, prodajni saloni, stovarišta) i u mnogo većoj meri u maloprodaji kroz samoizbor i samousluživanje kupaca.

Samoizbor podrazumeva određenu ulogu prodavca, koji na osnovu reakcije kupca treba da prepozna da je kupac spreman da kupi robu i da taj način obavi prodaju, dok kod samoposluživanja kupac bira robu sam, a prodavac je na kasi ili eventualno pakovanju robe.

Uloga menadžera kod ove tehnike prezentacije jeste da pronađe najbolje načine na koje će roba biti izložena da bi privukli što više kupaca i da bi trgovina ostvarila što veću prodaju .

Direktni marketing

Direktni marketing predstavlja modernu tehniku prezentovanja trgovinske ponude, koji se manifestuje kroz prezentaciju ponude putem štampanih ili elektronskih medija, što zahteva dobro razrađenu marketinšku kampanju i u smislu prezentacije i u smislu prijema porudžbina i isporuke robe.

Što se tiče uloge trgovinskog menadžera, ovakav način rada zahteva detaljnu i opsežnu pripremu aktivnosti u svim segmentima – od pronalaženja ciljne grupe potrošača, preko izbora što primamljivije prezentacije ponude i organizovanja sistema snabdevanja, pa sve do isporuke robe i rešavanja eventualnih reklamacija potrošača.

Ključni pojmovi

Prezentovanje trgovinske ponude, lična prodaja, izlaganje robe, direktni marketing.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak potrebno je da:

  • pročitate ovu lekciju i tekst iz vašeg udžbenika od strane 107 do strane 111. ROK JE 06.04 DO 12 ČASOVA.
  • odgovorite na pitanja 1, 2, 3, 4, 9, 11, 12, 13 na strani 118 vašeg udžbenika. Odgovore mi šaljete mejlom. ROK JE 06.04 DO 12 ČASOVA.
  • zadatak za ambiciozne: napravite PowerPoint prezentaciju sa temom “Pravila uspešnog izlaganja robe“. Ovo mi takođe šaljete mejlom. ROK ZA SLANJE JE 08.04. DO 12 ČASOVA.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO KARTICE KONTAKT NA OVOM BLOGU!

SREĆAN RAD!

Nabavna funkcija

Nabavka predstavlja aktivnost kojom se preduzeće snabdeva neophodnim materijalnim resursima s ciljem da obezbedi neometano i kontinuirano odvijanje procesa proizvodnje uz što niže troškove. Ovaj posao obavlja nabavna funkcija, odnosno nabavna služba preduzeća. Na nabavku kao takvu utiču mnogobrojni objektivni (uslovi na tržištu) i subjektivni (nabavna politika, organizacija nabavne službe i zaposleni u njoj) faktori.

Šta preduzeće nabavlja? Materijal, sirovine, poluproizvode, energiju, opremu. Pri tome mora voditi računa da sve što nabavi, bude u odgovarajućoj količini i kvalitetu, po što povoljnijoj ceni i na vreme.

Da bi u tome uspela, nabavna služba mora da obavi mnogobrojne poslove i zadatke, kao što su: istraživanje nabavnog tržišta i planiranje nabavke, nabavljanje resursa u skladu sa planom i politikom držanja zaliha, izbor dobavljača i sklapanje kupoprodajnog ugovora, prijem i evidencija robe u saradnji sa skladištem, kalkulacija nabavnih cena, saradnja sa ostalim funkcijama preduzeća i analiza nabavke.

Kako će nabavna funkcija u preduzeću biti organizovana, zavisi od mnoštva faktora, od kojih su najznačajniji delatnost i veličina preduzeća, kao i širina asortimana koji preduzeće nudi. Sagledajući ove faktore, preduzeće će izabrati ono što je za njega najracionalnije i usklađivati sa promenama koje trpi.

Nabavna služba može biti centralizovan (jedna nabavna služba) ili decentralizovan (nabavne službe po organizacionim jedinicama) sistem. Oba sistema imaju svojih prednosti i nedostataka, a preduzeće ih često kombinuje da bi poslovalo što efikasnije. Što se tiče unutrašnje organizacije nabavne službe, odnosno podele rada u njoj, može biti organizovana:

  • prema predmetnom sistemu – radnici se specijalizuju za nabavku određene robe
  • prema teritorijalnom sistemu – radnici se specijalizuju za određene delove tržišta
  • prema dobavljačima – radnici se specijalizuju za rad sa određenim dobavljačima
  • prema funkcionalnom sistemu – prema vrsti posla u okviru nabavne službe
  • kombinovano – kombinacijom prethodnih sistema da bi se postigao najbolji rezultat u radu.

Nabavna politika

Nabavna politika predstavlja skup principa i izbor načina i sredstava koje treba koristiti prilikom nabavke. Deo je marketinške politike preduzeća i igra veliku ulogu u obezbeđenju ekonomičnog i rentabilnog poslovanja preduzeća. Osnovni cilj nabavne politike je da obezbedi redovno snabdevanje preduzeća resursima pod što povoljnijim uslovima.

Principi nabavne politike su: nabavljati odgovarajuću robu, u pravo vreme, u potrebnim količinama, što povoljnije i gajiti dobre poslovne odnose i ugled preduzeća.

Istraživanje tržišta nabavke

Da bi preduzeće smanjilo rizik, a povećalo uspeh poslovanja, neophodno je da vrši stalno i sistematično istraživanje tržišta i na taj način prikupi i analizira podatke i upotrebi ih na u odgovarajuće svrhe. Istražuje se:

  1. Količina roba na tržištu – potrebno je utvrditi koje količine roba potrebnih preduzeću su u ponudi, kakav je odnos ponude i tražnje i pratiti promene u ovom odnosu i kako to utiče na nabavku preduzeća (ako je ponuda veća od tražnje – to je povoljna situacija; ako su ponuda i tražnja približno jednake – pažljivije treba voditi politiku zaliha; a ako je ponuda manja od tražnje – to je problem za preduzeće koji može da se reši ili držanjem maksimalnih zaliha ili traženjem alternativnih resursa).
  2. Kvalitet robe na tržištu – potrebno je utvrditi da li se nude materijali, oprema i ostali resursi u onom kvalitetu koji je neophodan preduzeću i istražiti odgovarajuće alternative ukoliko postoji manjak u ponudi traženih resursa.
  3. Nabavne cene – potrebno je pratiti cene koje traže ponuđači roba, razne privredne publikacije i slično

Za istraživanje tržišta koriste se različite metode, u zavisnosti od toga da li se koriste primarni (istraživanje na terenu) ili sekundarni (objavljeni podaci) izvori informacija.

U praksi se najčešće koriste tri metoda prikupljanja podataka iz primarnih izvora, a to su: metod posmatranja (snimanjem stanja na tržištu), metod ispitivanja (intervju, anketiranje) i eksperimentalni metod (testiranje novih proizvoda).

Ključni pojmovi: nabavka, nabavna funkcija, nabavna služba, zadaci nabavke, organizacija nabavke, nabavna politika, istraživanje tržišta nabavke.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak potrebno je da:

  • pročitate ovu lekciju i tekst iz vašeg udžbenika od strane 31 do strane 35. ROK JE 03.04. DO 12 ČASOVA
  • odgovorite na pitanja od 1 do 5 na strani 46 vašeg udžbenika i te odgovore mi pošaljete mejlom. ROK JE 03.04. DO 12 ČASOVA.
  • napišete sastav na temu “Kako subjektivni, a kako objektivni faktori utiču na kvalitet nabavke?“ i pošaljete mi na mejl. ROK JE 03.04. DO 12 ČASOVA.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO KARTICE KONTAKT NA OVOM BLOGU!

SREĆAN RAD!

Ambalaža i pakovanje robe

Kada kupujemo neki proizvod, veoma često se dešava da između jako mnogo artikala različitih proizvođača, izaberemo upravo onaj čije nam se pakovanje najviše dopadne. Sama ta činjenica govori o tome koliko je za preduzeće koje se bavi proizvodnjom važno, da pored kvaliteta i cene proizvoda, odabere i adekvatnu ambalažu i pakovanje.

Ambalaža predstavlja omot, okvir, posudu i slično u koju se stavlja proizvod da bi bio zaštićen i da bi zadržao upotrebne osobine i kvalitet. Izgled i kvalitet ambalaže zavisiće od karakteristika samog proizvoda, od toga šta proizvod zahteva i naravno od troškova ambalažnog materijala.

Pakovanje predstavlja spoljašnju ambalažu u kojoj se proizvod pojavljuje na tržištu. S obzirom na izreku da “pakovanje prodaje robu“, marekting funkcija preduzeća posvećuje veliku pažnju kreiranju primamljive ambalaže za asortiman preduzeća.

Funkcije ambalaže

U savremenim uslovima poslovanja, ambalaža i pakovanje robe imaju višestruke funkcije koje možemo svrstati u četiri grupe:

  • zaštitna funkcija
  • manipulativna funkcija
  • upotrebna funkcija
  • promotivna funkcija

Zaštitna funkcija – proizvod mora biti upakovan tako da ne dođe do bilo kog oštećenja, lomljenja, prosipanja, kvarenja, kao i da se kvalitet i upotrebna vrednost proizvoda ne promeni. Ambalaža mora zaštititi proizvod u transportu i tokom boravka u skladištu i prodavnicama. Takođe, proizvod mora imati dovoljno prostora unutar pakovanja, ni previše, ni premalo – da bi bio zaštićen ali i da bi ispunio određene estetske standarde. U današnje vreme pakovanje proizvoda mora da ispuni i ekološke standarde, da po mogućstvu bude od bio-razgradivih materijala i sva preduzeća moraju da posvete veliku pažnju očuvanju životne sredine i društveno odgovornom ponašanju.

Manipulativna funkcija – ova funkcija ambalaže dolazi do izražaja prilikom transporta i skladištenja robe i treba da omogući brzo i lako rukovanje robom tokom prevoza, utovara, pretovara, istovara i smeštaja u skladište, kao i da roba bude u pakovanju čija veličina odgovara kupcima.

Upotrebna funkcija – kod određenih vrsta proizvoda ambalaža ima i upotrebnu funkciju, jer omogućava da se proizvod upotrebi i iskoristi (flašica za vodu ili sok, bočica za parfem, konzerva paštete itd). Ovde se posebno mora voditi računa o kvalitetu ambalaže i njenoj funkcionalnosti, jer ukoliko je korišćenje proizvoda komplikovano ili otežano zbog nefunkcionalne ambalaže, to će odvraćati kupce od kupovine tog proizvoda.

Promotivna funkcija – ambalaža u funkciji promocije proizvoda treba da bude atraktivna, efektna, da privlači pažnju kupaca dizajnom, bojama, materijalom. Treba da omogući automatsko prepoznavanje tog proizvoda od strane potrošača. Osim lepog i privlačnog izgleda, pakovanje treba da sadrži etiketu ili nalepnicu ili privesak sa svim potrebnim informacijama za potrošače (naziv proizvoda, robna marka, proizvođač, sastav, način upotrebe, vek trajanja, posebna upozorenja npr. o alergenima ili načinu korišćenja.

Ključni pojmovi: ambalaža, pakovanje, funkcije ambalaže, promocija.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak potrebno je da:

  • pročitate ovu lekciju i tekst iz vašeg udžbenika od strane 66 do strane 67. ROK JE 03.04. DO 12 ČASOVA
  • odgovorite na pitanje broj 5 na strani 69 vašeg udžbenika i to mi pošaljete mejlom. ROK JE 03.04. DO 12 ČASOVA
  • napišete sastav u kome ćete navesti i obrazložiti nekoliko pozitivnih i negativnih (konkretnih) primera koji dokazuju tvrdnju da “pakovanje prodaje proizvod“ i to mi pošaljete mejlom. ROK JE 03.04. DO 12 ČASOVA.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO KARTICE KONTAKT NA OVOM BLOGU!

SREĆAN RAD!