Kategorija: I razred

Da bi preduzeće dobilo odgovor na pitanja šta, koliko i kada nabaviti, treba da sastavi i razradi plan nabavke. Planiranje nabavke predstavlja proces pripremanja, sastavljanja i razrade plana nabavke, a razlikuje se u zavisnosti od toga da li je u pitanju proizvodno ili trgovinsko preduzeće.

Planiranje nabavke u proizvodnim preduzećima

Polazna osnova za izradu plana nabavke u proizvodnom preduzeću je plan proizvodnje, a postupak planiranja nabavke odvija se kroz sledeće korake:

1.Izračunavanje potreba u materijalu – potrebe u materijalu računaju se na osnovu materijalnog bilansa, a za njega je potrebno poznavati koliki je normativ materijala i koliki je planirani obim proizvodnje. Ove dve veličine množe se za sve vrste materijala i tako se dobijaju pojedinačni materijalni bilansi, a njihovim sabiranjem dobija se zbirni materijalni bilans po vrstama materijala.

2.Postavljanje plana materijala – plan materijala pokazuje šta sve treba nabaviti i u kojim količinama, da bi plan proizvodnje bio ostvaren. Prilikom donošenja plana materijala polazi se od materijalnog bilansa, ali moraju se uzeti u obzir i količine materijala preostale iz prethodnog perioda.

3.Razrada plana nabavke – godišnji plan nabavke materijala nabavna služba razrađuje na operativne planove, i to: po asortimanu (vrstama materijala); po vremenskim razdobljima (dinamika nabavke i rokovi isporuke po kvartalima, mesecima); po dobavljačima (od kojih preduzeće nabavlja određene vrste i kvalitet materijala).

Planiranje nabavke u trgovinskim preduzećima

Polazna osnova za izradu plana nabavke u trgovinskom preduzeću je plan prodaje za narednu godinu, a pri tome se u obzir moraju uzeti i količine preostale robe iz prethodnog perioda.

Kada se na taj način postavi godišnji plan nabavke trgovinske robe, potrebno ga je razraditi i to: po asortimanu (to je glavni plan na osnovu koga se prave ostali operativni planovi – a asortiman se razrađuje prema širini (broj robnih grupa), dubini (broj artikala u okviru robne grupe) i kvalitetu (nivoi cena)); po vremenu nabavke (dinamika nabavke i rokovi isporuke po kvartalima, mesecima, nedeljno); po dobavljačima (robne marke).

Ključni pojmovi

Planiranje nabavke, plan nabavke, materijalni bilans, razrada plana nabavke, asortiman.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak potrebno je da:

• pročitate ovu lekciju i tekst iz vašeg udžbenika od strane 38 do strane 40. Za četvrtak 23.04. u 13 časova zakazujem sastanak na grupi, gde ćemo razgovarati o onome što ste pročitali.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO KARTICE KONTAKT NA OVOM BLOGU!

SREĆAN RAD!

Da bi proces proizvodnje mogao da se obavlja u kontinuitetu, proizvodno preduzeće mora raspolagati sa određenim količinama zaliha materijala i nedovršene proizvodnje. Da bi trgovinsko preduzeće poslovalo bez zastoja, mora imati zalihe trgovinske robe u skladištima i magacinima.

Iz navedenog se može zaključiti da zalihe predstavljaju one količine materijala, poluproizvoda, gotovih proizvoda i trgovinske robe koje omogućavaju kontinuirano odvijanje procesa proizvodnje, odnosno prodaje.

Manjak zaliha ugrožava proizvodnju i prodaju, višak zaliha nepotrebno zarobljava sredstva preduzeća koja su mogla biti upotrebljena u neke druge svrhe i doneti prihod preduzeću. Zbog toga je jedno od najvažnijih pitanja nabavne politike upravo to – kolike zalihe držati?

To zavisi od mnogo faktora: od mogućnosti nabavke, kretanja ponude i tražnje, dinamike prodaje, raspoloživog skladišnog prostora, raspoloživog novca, odnosa između troškova nabavke i trošenja posedovanja zaliha i slično. Svako preduzeće nastoji da drži zalihe na optimalnom nivou.

Zalihe možemo posmatrati prema različitim kategorijama. Postoje minimalne, maksimalne i optimalne zalihe; zatim prekomerne i nedovoljne; zatim sigurnosne (zaštitne) zalihe; kao i početne, krajnje i prosečne zalihe. Hajde da vidimo šta ove kategorije zaliha predstavljaju.

Minimalne zalihe

Najmanje količine zaliha koje preduzeće može držati, a da obezbeđuju kontinuitet proizvodnje, odnosno prodaje nazivaju se minimalne zalihe (Zmin). U proizvodnom preduzeću se određuju na osnovu plana proizvodnje i normativa materijala, a u trgovinskom na osnovu plana prodaje.

Prednosti držanja zaliha na minimumu su: angažovanje minimalne količine novčanih sredstava za nabavku zaliha, minimalni troškovi posedovanja zaliha. Nedostaci držanja minimalnih zaliha su: troškovi nabavke su veći kada se nabavljaju manje količine, i preduzeće može doći u opasnost da mu nedostaje materijal, odnosno da zalihe postanu nedovoljne.

Ovaj problem se rešava tako što preduzeće obezbeđuje određenu količinu materijala koja je iznad minimalnih zaliha i koja se naziva sigurnosne (zaštitne) zalihe. Ovim zalihama preduzeće treba da raspolaže u trenutku poručivanja novih zaliha.

Maksimalne zalihe

Maksimalne zalihe (Zmax) predstavljaju najveću moguću količinu zaliha koje preduzeće može držati, a da ne pređe u prekomerne zalihe (koje stvaraju dodatne troškove preduzeću).

Prednosti držanja zaliha na maksimumu su: za nabavku većih količina, troškovi nabavke su niži, preduzeće je zaštićeno od nestašice robe i naglog porasta cena. Nedostaci držanja zaliha na maksimumu su: vezivanje veće količine obrtnih sredstava u obliku zaliha, povećani su troškovi posedovanja zaliha, povećan je rizik od oštećenja zaliha u skladištu.

Vidimo da na odluku preduzeća da li će zalihe držati na maksimalnom ili minimalnom nivou u velikoj meri utiče visina troškova nabavke i troškova posedovanja zaliha.

Troškovi nabavke obuhvataju fakturnu cenu robe i zavisne troškove nabavke (troškove transporta, transportnog osiguranja, utovara, pretovara i istovara, preuzimanja robe, troškovi porudžbine. Ovi troškovi se smanjuju sa povećanjem količine nabavke, dakle idu u korist maksimalnih zaliha.

S druge strane, troškovi posedovanja zaliha obuhvataju: kamate na sredstva angažovana u zalihama, troškove osiguranja robe u skladištu, gubitke na robi u skladištu, troškove zakupnine skladišnog prostora, materijalne troškove, troškove radne snage i osnovnih sredstava u skladištu. Što su zalihe veće, ovi troškovi su veći, tako da oni govore protiv maksimalnih zaliha.

Optimalne zalihe

Optimalne zalihe (Zopt) predstavljaju onaj nivo držanja zaliha u preduzeću pri čijem su formiranju ukupni troškovi (troškovi nabavke + troškovi posedovanja zaliha) najmanji mogući. Svako preduzeće teži da poslovanje obavlja na optimalnom nivou zaliha, a s obzirom da se troškovi stalno menjaju i ovaj nivo zaliha se menja od nabavke do nabavke.

Početne, krajnje i prosečne zalihe

Početne zalihe su one kojima preduzeće raspolaže na početku nekog perioda, a krajnje one kojima raspolaže na kraju tog perioda. Na osnovu početnih i krajnjih zaliha računaju se prosečne zalihe, kao količina roba kojom je preduzeće prosečno raspolagalo tokom nekog perioda.

Na osnovu prosečnih zaliha računaju se dve veoma važne veličine za analizu poslovanja preduzeća, a to su:

1. Koeficijent obrta kapitala – pokazuje koliko puta se u toku nekog vremenskog perioda (obično jedne godine) obrnuo kapital angažovan u zalihama.
2. Prosečno vreme zadržavanja zaliha u preduzeću.

Svako preduzeće teži tome da ima veći obrt kapitala, odnosno kraće zadržavanje zaliha u preduzeću, jer to znači uspešnije poslovanje i veći prihod preduzeća.

Ključni pojmovi

Zalihe, maksimalne zalihe, minimalne zalihe, optimalne zalihe, zaštitne zalihe, troškovi nabavke, troškovi posedovanja zaliha, prosečne zalihe, koeficijent obrta kapitala.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak potrebno je da:

• pročitate ovu lekciju, (a ambiciozni ako žele i tekst iz udžbenika od strane 35 do strane 38). ROK JE 09.04. DO 12 ČASOVA
• samostalno napravite PowerPoint prezentaciju na temu zaliha u preduzeću i to mi pošaljete mejlom. ROK JE 16.04. DO 12 ČASOVA.
• proučite ovu i prethodnu lekciju. Za četvrtak 09.04. u 13 časova zakazujem sastanak na grupi, gde ćemo razgovarati o onome što smo do sada radili u okviru nabavne funkcije.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO KARTICE KONTAKT NA OVOM BLOGU!

SREĆAN RAD!

Nabavka predstavlja aktivnost kojom se preduzeće snabdeva neophodnim materijalnim resursima s ciljem da obezbedi neometano i kontinuirano odvijanje procesa proizvodnje uz što niže troškove. Ovaj posao obavlja nabavna funkcija, odnosno nabavna služba preduzeća. Na nabavku kao takvu utiču mnogobrojni objektivni (uslovi na tržištu) i subjektivni (nabavna politika, organizacija nabavne službe i zaposleni u njoj) faktori.

Šta preduzeće nabavlja? Materijal, sirovine, poluproizvode, energiju, opremu. Pri tome mora voditi računa da sve što nabavi, bude u odgovarajućoj količini i kvalitetu, po što povoljnijoj ceni i na vreme.

Da bi u tome uspela, nabavna služba mora da obavi mnogobrojne poslove i zadatke, kao što su: istraživanje nabavnog tržišta i planiranje nabavke, nabavljanje resursa u skladu sa planom i politikom držanja zaliha, izbor dobavljača i sklapanje kupoprodajnog ugovora, prijem i evidencija robe u saradnji sa skladištem, kalkulacija nabavnih cena, saradnja sa ostalim funkcijama preduzeća i analiza nabavke.

Kako će nabavna funkcija u preduzeću biti organizovana, zavisi od mnoštva faktora, od kojih su najznačajniji delatnost i veličina preduzeća, kao i širina asortimana koji preduzeće nudi. Sagledajući ove faktore, preduzeće će izabrati ono što je za njega najracionalnije i usklađivati sa promenama koje trpi.

Nabavna služba može biti centralizovan (jedna nabavna služba) ili decentralizovan (nabavne službe po organizacionim jedinicama) sistem. Oba sistema imaju svojih prednosti i nedostataka, a preduzeće ih često kombinuje da bi poslovalo što efikasnije. Što se tiče unutrašnje organizacije nabavne službe, odnosno podele rada u njoj, može biti organizovana:

• prema predmetnom sistemu – radnici se specijalizuju za nabavku određene robe
• prema teritorijalnom sistemu – radnici se specijalizuju za određene delove tržišta
• prema dobavljačima – radnici se specijalizuju za rad sa određenim dobavljačima
• prema funkcionalnom sistemu – prema vrsti posla u okviru nabavne službe
• kombinovano – kombinacijom prethodnih sistema da bi se postigao najbolji rezultat u radu.

Nabavna politika

Nabavna politika predstavlja skup principa i izbor načina i sredstava koje treba koristiti prilikom nabavke. Deo je marketinške politike preduzeća i igra veliku ulogu u obezbeđenju ekonomičnog i rentabilnog poslovanja preduzeća. Osnovni cilj nabavne politike je da obezbedi redovno snabdevanje preduzeća resursima pod što povoljnijim uslovima.

Principi nabavne politike su: nabavljati odgovarajuću robu, u pravo vreme, u potrebnim količinama, što povoljnije i gajiti dobre poslovne odnose i ugled preduzeća.

Istraživanje tržišta nabavke

Da bi preduzeće smanjilo rizik, a povećalo uspeh poslovanja, neophodno je da vrši stalno i sistematično istraživanje tržišta i na taj način prikupi i analizira podatke i upotrebi ih na u odgovarajuće svrhe. Istražuje se:

1. Količina roba na tržištu – potrebno je utvrditi koje količine roba potrebnih preduzeću su u ponudi, kakav je odnos ponude i tražnje i pratiti promene u ovom odnosu i kako to utiče na nabavku preduzeća (ako je ponuda veća od tražnje – to je povoljna situacija; ako su ponuda i tražnja približno jednake – pažljivije treba voditi politiku zaliha; a ako je ponuda manja od tražnje – to je problem za preduzeće koji može da se reši ili držanjem maksimalnih zaliha ili traženjem alternativnih resursa).
2. Kvalitet robe na tržištu – potrebno je utvrditi da li se nude materijali, oprema i ostali resursi u onom kvalitetu koji je neophodan preduzeću i istražiti odgovarajuće alternative ukoliko postoji manjak u ponudi traženih resursa.
3. Nabavne cene – potrebno je pratiti cene koje traže ponuđači roba, razne privredne publikacije i slično

Za istraživanje tržišta koriste se različite metode, u zavisnosti od toga da li se koriste primarni (istraživanje na terenu) ili sekundarni (objavljeni podaci) izvori informacija.

U praksi se najčešće koriste tri metoda prikupljanja podataka iz primarnih izvora, a to su: metod posmatranja (snimanjem stanja na tržištu), metod ispitivanja (intervju, anketiranje) i eksperimentalni metod (testiranje novih proizvoda).

Ključni pojmovi: nabavka, nabavna funkcija, nabavna služba, zadaci nabavke, organizacija nabavke, nabavna politika, istraživanje tržišta nabavke.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak potrebno je da:

• pročitate ovu lekciju i tekst iz vašeg udžbenika od strane 31 do strane 35. ROK JE 03.04. DO 12 ČASOVA
• odgovorite na pitanja od 1 do 5 na strani 46 vašeg udžbenika i te odgovore mi pošaljete mejlom. ROK JE 03.04. DO 12 ČASOVA.
• napišete sastav na temu “Kako subjektivni, a kako objektivni faktori utiču na kvalitet nabavke?“ i pošaljete mi na mejl. ROK JE 03.04. DO 12 ČASOVA.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO KARTICE KONTAKT NA OVOM BLOGU!

SREĆAN RAD!

Pored poslova koji se odnose na planiranje, pripremu i određivanje optimalnog tipa proizvodnje, proizvodna funkcija preduzeća bavi se i nekim drugim veoma važnim poslovima i aktivnostima, kao što su: kontrolisanje proizvodnje, analiza proizvodnje i obezbeđivanje kvalitetne saradnje sa ostalim funkcijama preduzeća.

Kontrola proizvodnje

Cilj vršenja kontrole proizvodnje jeste obezbeđenje kvaliteta gotovih proizvoda i smanjenje ili sprečavanje grešaka u procesu proizvodnje. Kontrolišu se materijal, mašine, alat i gotovi proizvodi.

Kontrola mašina vrši se prilikom prijema mašina i stavljanja u upotrebu i vrši se u toku upotrebe mašina u proizvodnji, odnosno kroz održavanje mašina – bilo da se radi o tekućem i povremenom održavanju ili generalnom remontu. Svrha svih ovih kontrola je da mašine funkcionišu neometano i da ne izazivaju zastoje u proizvodnji.

Kontrola alata vrši se da bi se alat prilagodio potrebama procesa proizvodnje, pa se u tu svrhu kontroliše broj, karakteristike i upotrebljivost alata.

Kontrola materijala obavlja se prilikom nabavke i u skladištu, kvantitativno i kvalitativno.

Kontrola kvaliteta gotovih proizvoda vrši se u toku i po završetku procesa proizvodnje s ciljem da se obezbedi planirani standard kvaliteta proizvoda koji će odgovarati zahtevima potrošača. Ova kontrola može biti: tehnička, statistička i komercijalna.

Saradnja proizvodnje sa ostalim funkcijama preduzeća

Da bi proizvodna funkcija, kao centralna funkcija proizvodnog preduzeća, mogla da obavlja svoju aktivnost kako treba, potrebno je da u preduzeću postoji saradnja između ove i ostalih funkcija, prvenstveno sa nabavnom, prodajnom, skladišnom i funkcijom istraživanja i razvoja.

Od kvaliteta ove saradnje zavisiće uspešnost poslovanja celog preduzeća.

Analiza proizvodne funkcije

Da bi procenili u kojoj meri je proizvodna funkcija ostarila svoje ciljeve i zadatke, potrebno je analizirati podatke dobijene iz izveštaja o toku poslovanja ove funkcije.

Analizira se: ostvareni obim proizvodnje (u odnosu na planiranu količinu, asortiman, kvalitet i dinamiku); priprema proizvodnje (da li je proizvodnja obavljana u skladu sa pripremom); proizvodni program (da li se pokazao kao uspešan i u skladu sa zahtevima potrošača, da li je konkurentan i da li su se ulaganja preduzeća isplatila).

I na kraju…

Iz ove lekcije potrebno je da pažnju najviše posvetite sledećem: šta je kontrola proizvodnje, zašto se vrši i šta obuhvata; s kojim funkcijama proizvodnja u najvećoj meri sarađuje i zašto; šta se analizira u proizvodnoj funkciji.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak je potrebno da:

• Pročitate iz vašeg udžbenika tekst od strane 28 do strane 30. ROK JE 07.05
• Odgovorite na pitanja na strani 30 vašeg udžbenika i te odgovore mi pošaljete mejlom I TO NA SLEDEĆI NAČIN:
  • Učenici koji imaju ocenu 2 – odgovaraju na pitanja 1, 2, 3, 6 i 10.
  • Učenici koji imaju ocenu 3 – odgovaraju na pitanja 1, 2, 3, 4, 6, 9 i 10.
  • Učenici koji imaju ocenu 4 i 5 – odgovaraju na sva pitanja od 1 do 10.
• ROK ZA SLANJE JE 07.05.
• VAŽNA NAPOMENA: Svi koji imaju želje i ambicije za više znanja i bolje ocene, mogu da urade odgovore na sva pitanja, bez obzira na prethodnu ocenu!!!

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO GOOGLE UČIONICE!

SREĆAN RAD!

Jedna od važnih aktivnosti proizvodne funkcije preduzeća, pored određivanja optimalnog tipa proizvodnje i donošenja različitih planova proizvodnje, jeste aktivnost pripreme proizvodnje, koja se preduzima pre samog tehnološkog procesa sa ciljem da obezbedi proizvodnju bez zastoja i problema.

Priprema proizvodnje može da bude tehnička i operativna.

Tehnička priprema proizvodnje

Tehnička priprema proizvodnje obuhvata:

• utvrđivanje proizvodnog programa
• pripremu materijala
• pripremu sredstava za rad
• pripremu radnog mesta
• pripremu tehnološkog procesa

U okviru određivanja proizvodnog programa definiše se asortiman proizvoda, određuje optimalni tip proizvodnje, i projektuje proizvod.

U okviru pripreme materijala vrši se: izbor materijala, definiše nomenklatura materijala, određuje normativ materijala i obezbeđuje odgovarajući standard materijala.

Priprema sredstava za rad obuhvata pripremu mašina i pripremu alata, u okviru koje se vrši: izbor i sistematizacija alata, obezbeđenje i evidencija alata.

Da bi radno mesto bilo pripremljeno za proces proizvodnje neophodno je definisati poslove i radne zadatke, urediti prostor radnog mesta i definisati način posluživanja radnog mesta, a u zavisnosti od sistema posluživanja razlikuju se stabilna i nestabilna radna mesta.

Priprema tehnološkog procesa obuhvata izbor tehnološkog postupka i razradu tehnološkog procesa.

Operativna priprema proizvodnje

Operativna priprema proizvodnje obuhvata aktivnosti izrade operativnog plana proizvodnje, terminiranja – vremenskog usklađivanja radnih operacija, kao i izdavanja operativne dokumentacije, od kojih su svakako najvažniji radni nalog, radna lista, lista operacija, trebovanje, povratnica i slično.

I na kraju…

Iz ove lekcije potrebno je da pažnju najviše posvetite sledećem : šta je tehnička, a šta operativna priprema proizvodnje i koje aktivnosti obuhvataju; šta obuhvata izbor proizvodnog programa; koje aktivnosti se vrše u okviru pripreme materijala i sredstava za rad; kako se priprema radno mesto; šta je tehnološki proces, a šta tehnološki postupak; šta se definiše operativnim planom proizvodnje i koja je najvažnija operativna dokumentacija u proizvodnji.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak je potrebno da:

• Pročitate ovu lekciju i tekst iz vašeg udžbenika od strane 25 do strane 28. ROK JE 07.05.
• Odgovorite na sledeća pitanja i te odgovore mi pošaljete mejlom:
  • Koje su aktivnosti tehničke pripreme proizvodnje?
  • Šta je to asortiman proizvoda?
  • Šta je normativ materijala i kako se određuje?
  • Šta sve podrazumeva obezbeđenje alata za proizvodnju?
  • Kakvo je to stabilno, a kakvo nestabilno radno mesto?
  • Šta je tehnološki proces, a šta tehnološki postupak?
  • Šta sadrži operativni plan proizvodnje?
  • Šta je radni nalog?
• ROK ZA SLANJE JE 07.05.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO GOOGLE UČIONICE!

SREĆAN RAD!

Jedno od najvažnijih pitanja kojim preduzeće mora da se bavi jeste pitanje sredstava i njihovog obezbeđenja.

Šta su sredstva?

Sredstva su sve one vrednosti, svi resursi koji su preduzeću neophodni da bi moglo poslovati. Preduzeće ih mora posedovati u dovoljnom obimu, vrstama i kvalitetu koji mu je potreban i naravno u vremenskom periodu za koji su mu određena sredstva potrebna.

Sredstva se mogu podeliti prema različitim kriterijumima – što prikazuje i prezentacija u nastavku ovog teksta. Za rad preduzeća najvažnije je dobro sagledati kategoriju poslovnih sredstava, odnosno osnovnih i obrtnih sredstava i njihovih karakteristika.

Zašto su važni izvori sredstava?

Pored toga, veliki značaj za rad preduzeća ima i način na koji pribavlja sredstva, odnosno koje izvore sredstava koristi. I izvori sredstava mogu se posmatrati prema različitim kriterijumima, mada je osnov to da li su sopstveni ili pozajmljeni izvori sredstava. Nužno je obezbediti takvu strukturu izvora pri kojoj će preduzeće biti najstabilnije i ostvarivati najbolje moguće rezultate.