Design a site like this with WordPress.com
Započni

Organizaciono ponašanje preduzeća

Posebnu oblast izučavanja menadžmenta i organizacije rada predstavlja izučavanje ponašanja ljudi u organizacionom sistemu, od pojedinaca, preko timova, pa sve do organizacionog sistema kao celine – drugim rečima organizaciono ponašanje.

Ponašanje ljudi u organizaciji može biti naučeno ili propisano, zavisi od mnoštva faktora i situacija, kao i od ličnih osobina svakog čoveka i toga kako reaguje na autoritet i norme ponašanja u organizaciji. Iz navedenog se može zaključiti da se izučavanje organizacionog ponašanja oslanja na nauke poput psihologije i sociologije, ali i na razna istraživanja.

Organizacije koje žele da postignu uspeh, rade veoma strpljivo i detaljno na svim poljima, ne samo na usavršavanju proizvoda ili povećanju prodaje. Posebna pažnja posvećuje se ljudskom ponašanju, stvaranju pozitivne klime i sredine za rad, prevazilaženju konflikata i izgradnji timskog duha. Organizaciono ponašanje kao disciplina pomaže zaposlenima da nađu zadovoljstvo u radu i uspehu organizacije, a menadžerima da uspešnije vode organizaciju i generalno pomaže stvaranju boljih međuljudskih odnosa.

S obzirom na složenost problema koje organizaciono ponašanje treba da rešava, kako unutar same organizacije, odnosno preduzeća, tako i u njegovom odnosu prema okruženju, logično je da se njime definišu mnogobrojne aktivnosti. Te aktivnosti možemo svrstati u dve kategorije:

1.Upravljačke aktivnosti usmerene na prilagođavanje preduzeća okruženju – s ciljem da preduzeće ostvari što povoljniju tržišnu poziciju u odnosu na konkurenciju, da se prilagodi društvenom sistemu i da deluje poštujući zakone i propise. Promene u okruženju su veoma česte i preduzeće može da im prilazi na dva načina: može da se prilagođava novonastalim promenama kada je ugroženo njegovo poslovanje ili može da predviđa zbivanja u okruženju i da unapred preduzima mere kojim će smanjiti rizik i ostvarivati uspeh – ovo naravno zavisi od stabilnosti okruženja u normalnim uslovima, ali čak i u stabilnim društvima i privredama dogodi se nešto poput trenutnih dešavanja na celoj planeti, gde nisu više u pitanju preduzeća i organizacije – cela ljudska civilizacija i svetska ekonomija pred velikim su iskušenjem.

2.Upravljačke aktivnosti usmerene na uspostavljanje međuljudskih odnosa unutar preduzeća – potrebno je odrediti uloge i međusobne odnose pojedinaca i grupa, odnosno timova u organizacionoj strukturi preduzeća. Ovi odnosi se posmatraju sa stanovišta zaposlenih – kroz njihovo ponašanje, humanizaiju rada i izgradnju kolektiva; i sa stanovišta menadžera – kroz vođstvo i negovanje ljudskog potenijala preduzeća.

Ključni pojmovi

Organizaciono ponašanje, kolektiv, međuljudski odnosi, okruženje preduzeća.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak potrebno je da:

  • pročitate ovu lekciju i tekst iz vašeg udžbenika od strane 110 do strane 113. Za petak 24.04. u 13 časova zakazujem sastanak na grupi, gde ćemo razgovarati o onome što ste pročitali.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO KARTICE KONTAKT NA OVOM BLOGU!

SREĆAN RAD!

Stilovi vođstva i integrisanje radnika i poslovanja

U prethodnoj lekciji videli smo kako menadžeri, da bi se ostvarili kao vođe, kao lideri u svom okruženju, moraju da imaju autoritet, stručnost, sposobnost da planiraju, organizuju i kontrolišu aktivnosti zaposlenih i iznad svega sposobnost da utiču na druge i da ih motivišu. Načini na koje menadžeri obavljaju sve ove aktivnosti nazivaju se stilovi vođstva.

Prema klasičnim teorijama menadžmenta, razlikuju se četiri osnovna stila vođstva, a to su:

1. Autokratski stil – zasnovan na principu “čvrste ruke“, ovde menadžer sam donosi odluke i izdaje naređenja za koja očekuje da udu bespogovorno izvršena i sam kontroliše zaposlene. Iako je ovaj stil bio tipičan za neka druga vremena, prisutan je i danas kod nekih menadžera, ali i u određenim vanrednim situacijama koje zahtevaju ovakav način rada.

2. Birokratski stil – menadžeri koji vode ovim stilom oslanjaju se isključivo na zakone, propise, norme i pravila, bez uzimanja u obzir ljudskog faktora i specifičnosti svake organizacije. Obično su u pitanju menadžeri sa slabim ličnim autoritetom ili autoritetom znanja, koji se onda kriju iz formalnog autoriteta.

3. Diplomatski stil – ovaj stil podrazumeva da menadžer, u stilu pravog diplomate, sasluša mišljenja saradnika, ali na kraju ipak uradi onako kako on želi. Ostavlja utisak pristupačnosti i uvažavanja tuđeg mišljenja, ali odluke ipak donosi samostalno.

4. Demokratski stil – menadžer koji rukovodi organizacijom demokratski spreman je da sasluša i uvaži mišljenje i savete drugih prilikom donošenja odluka i motiviše zaposlene kroz sistem nagrađivanja za uspešno obavljen posao.

Savremene teorije vođenja prepoznaju više stilova vođstva, kao npr:

  1. Trener (lider koji je u stanju da brzo prepozna snage i slabosti zaposlenih i da ih uči i motiviše da budu bolji kroz postavljanje jasnih ciljeva, zadataka i očekivanja)
  2. Vizionar (lider koji ima viziju budućnosti firme i koji svojim entuzijazmom inspiriše zaposlene da ga slede)
  3. Sluga (lider koji smatra da samo zadovoljni radnici dobro rade svoj posao i radi na tome da stvori dobru radnu atmosferu i saradnju i kroz to stiče poštovanje zaposlenih)
  4. Autokrata (lider koji je fokusiran na rezultate i efikasnost u radu, sam donosi odluke i zahteva da budu izvršene)
  5. Liberal (menadžer pruža puno poverenje zaposlenim i uključuje ih u donošenje odluka – ovaj stil je moguć gde su zaposleni veoma iskusni u poslu)
  6. Demokrata (kombinacija autokrate i liberala)
  7. “Pace-setter“ lider (menadžer koji nameće brzi ritam rada i donošenja odluka i prvenstveno je usmeren na rezultate)
  8. Transformišući lider (menadžer koji je sličan treneru, ali je prvenstveno posvećen ostvarenju ciljeva organizacije)
  9. Transakcioni lider (menadžer fokusiran na rezultate, uspostavlja sistem podsticaja, odnosno nagrada i kazni, obuka i usavršavanja zaposlenih)
  10. Birokrata (definiše zadatke prema propisima i normama, bez iniciranja kreativnosti i saradnje)

U praksi menadžeri uglavnom koriste kombinacije različitih stilova vođstva, u zavisnosti od situacije i posla koji trebaju obaviti.

Integrisanje radnika i poslovanja

Kao što smo ranije govorili, menadžer svojim delovanjem u organizaciji mora da pomiri i uskladi interese dve strane – s jedne strane to su ciljevi i interesi organizacije, a s druge strane to su ciljevi i interesi zaposlenih. Ti ciljevi i interesi su u suštini suprostavljeni jedni drugima, tako da je na menadžeru velika odgovornost i veliki posao da nađe ravnotežu između njih.

Kroz različite stilove vođenja vidi se da ih možemo svrstati u dve grupe – na one koji su usmereni prema članovima kolektiva, motivaciji zaposlenih, uvažavanju njihovog mišljenja i predloga; kao i na one gde su ciljevi i interesi organizacije na prvom mestu, a zaposleni su u drugom planu.

Menadžer koji je uspešan lider nastoji da, kroz odgovarajuću integraciju radnika i poslovanja, ostvari ciljeve organizacije uz motivisanje radnika na veće zalaganje i stvaranje pozitivne sredine u kojoj će vladati dobri međuljudski odnosi.

Ključni pojmovi

Stilovi vođstva, integracija radnika i poslovanja.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak potrebno je da:

  • pročitate ovu lekciju i tekst iz vašeg udžbenika od strane 106 do strane 108.
  • odgovorite na pitanja 19 i 20 na strani 109 iz vašeg udžbenika, i te odgovore pošaljite na učionicu.
  • zadatak za ambiciozne: Zamisli da si ti menadžer jednog preduzeća. Koje bi stilove vođstva koristio/la, za koje stilove misliš da najviše odgovaraju tvojoj ličnosti i zašto? Napišite sastav na ovu temu i pošaljite mi na učionicu.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO GOOGLE UČIONICE!

SREĆAN RAD!

Autoritet i vođstvo kao osobine i sposobnosti menadžera

Kroz prethodne lekcije videli smo da se upravljačka aktivnost vođenje zasniva na saradnji, komunikaciji i motivaciji. Četvrti element vođenja jeste vođstvo, odnosno autoritet i stil vođenja menadžera.

Vođstvo kao menadžerska sposobnost

Koliko uspešno će menadžer obavljati svoje aktivnosti, zavisi od mnoštva faktora, ali posebno mesto zauzimaju: njegova stručnost za obavljanje posla, njegove organizacione sposobnosti, komunikativnost i sposobnost da utiče na druge, njegov autoritet i integritet, sposobnost da motiviše zaposlene i sposobnost da bude lider, vođa.

Vođstvo je menadžerska sposobnost da utiče na zaposlene da rade što efikasnije i da daju što veći doprinos ostvarivanju ciljeva preduzeća. Kao vođa, kao lider – menadžer navodi ljude da ga slede.

Sposobnost liderstva (leadership) jeste ljudska osobina koju neko ima ili nema, ali za uspešno obavljanje menadžerskog posla, ova osobina je od suštinske važnosti. Menadžer je taj koji u preduzeću mora da pomiri i uskladi različite interese svih aktera i vodi preduzeće ka uspešnom ostvarenju ciljeva i zadataka.

Autoritet i vođstvo

Šta je autoritet? Autoritet jedne osobe ispoljava se kroz uticaj te osobe na druge, vlast nad drugima i snagu kojom navodi druge da je slede.

Autoritet menadžera vezuje se za ovlašćenja koja njegova pozicija nosi sa sobom i na osnovu koje može tražiti od zaposlenih da izvršavaju određene poslove. Autoritet menadžera može biti:

  1. formalni ili zvanični
  2. neformalni ili nezvanični
  3. zasnovan na znanju

Formalni ili zvanični ili autoritet radnog mesta proizilazi iz pozicije koju menadžer ima u hijerarhiji (*podsećanje na piramidu rukovođenja) i što je pozicija menadžera viša, njegov autoritet je veći i obrnuto. Ovaj autoritet ne pripada ličnosti nego radnom mestu i ukoliko ta osoba prestane da bude menadžer, gubi ovu vrstu autoriteta. Dobar menadžer se nikada ne oslanja samo na ovaj autoritet, dok se onaj koji nema dovoljno razvijene sopstvene sposobnosti “krije“ iza formalnog autoriteta.

Neformalni ili nezvanični ili lični autoritet ili harizma je osobina ličnosti menadžera i nije vezana za mesto u hijerarhiji menadžmenta. To je sposobnost privlačenja ljudi, uticaja na njih i navođenja da ga slede i izvršavaju njegove naloge – osoba sa ovakvim osobinama nema potrebe za nekim položajem, jer ga ljudi slede i slušaju, a ako je uz to i na nekoj menadžerskoj poziciji, njegova uspešnost je u tome veća. Kao što se menadžer ne može osloniti samo na formalni autoritet, tako se ne može osloniti ni samo na lični autoritet – u kombinaciji čine čudo!

Autoritet zasnovan na znanju – može biti zasnovan ili na superiornom znanju koje sam menadžer ima u odnosu na ostale zaposlene i na taj način, autoritetom znanja se ispoljava kao lider; ili menadžer za rešavanje nekog problema angažuje stručnjaka i ovlasti ga za vođenje zaposlenih dok se taj problem ne reši.

Svaka vrsta autoriteta daje određenu moć menadžeru kao lideru, da utiče na zaposlene da ga prate (influencing) i da poštuju i izvršavaju njegove naloge i na taj način doprinose uspehu poslovanja celog preduzeća.

Ključni pojmovi: vođstvo, vođa, lider, leadership, autoritet, formalni autoritet, lični autoritet, harizma, autoritet zasnovan na znanju, moć, uticaj, influencing.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak potrebno je da:

  • pročitate ovu lekciju i tekst iz vašeg udžbenika od strane 103 do strane 106.
  • odgovorite na pitanja od 15. do 18. na strani 109 iz vašeg udžbenika, i te odgovore mi pošaljete na učionicu.
  • pronađete na You Tube neki video tipa “How To Be A Leader“, pogledate ga i na osnovu njega napišete sastav na temu “Kako biti lider“.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO GOOGLE UČIONICE!

SREĆAN RAD!

Motivacija i potrebe

Kada smo kroz prethodne teme govorili o upravljačkoj aktivnosti vođenje u preduzeću, videli smo da je vođenje sposobnost menadžera da usmeri ljude u obavljanju poslova i zadataka. Vođenje kao takvo počiva na saradnji, komunikaciji, motivaciji i liderskoj sposobnosti samog menadžera, pomoću kojih utiče na zaposlene da ga slede i izvršavaju njegove naloge.

Hajde da pričamo o motivaciji

Motivacija je uvek vezana za ljudske potrebe, za nedostatak nečega što čovek želi i što mu je potrebno. Motivacijom se ljudima daje podsticaj da izvrše određenu aktivnost i na taj način omoguće zadovoljenje tih svojih potreba.

Kada motivaciju i potrebe posmatramo sa stanovišta poslovanja preduzeća, povezanost je veoma jasna. Preduzeće ima potrebu za radnicima da bi moglo da funkcioniše i ostvaruje svoje ciljeve, dok radnici imaju potrebu za zapošljavanjem, jer će na taj način zaraditi platu koja će im omogućiti zadovoljenje različitih potreba.

Uloga menadžera jeste da motiviše i navodi zaposlene radnike da što bolje i uspešnije obavljaju svoj posao, jer će tako i preduzeće poslovati uspešnije i na taj način će se stvarati uslovi za zadovoljenje potreba radnika na bolji i kvalitetniji način.

Potrebe su pokretač svih aktivnosti

Potreba se ispoljava kao stanje unutrašnje neravnoteže, bilo da je fizička ili emocionalna, nedostatak nečega, što svaka osoba nastoji zadovoljiti preduzimanjem određenih aktivnosti – ako je žedna – pije, ako joj je hladno – obuče se toplije ili uključi grejanje, ako nešto ne zna, a hitno joj treba informacija – traži načine da to sazna…

Znači, svaka identifikovana potreba motiviše čoveka da preduzme određenu aktivnost kojom će ta potreba biti zadovoljena. Ljudske potrebe su mnogobrojne i raznovrsne, a redosled, način i motivacija za njihovo zadovoljavanje zavisi od mnoštva faktora što objašnjavaju različite teorije ljudskih potreba.

Teorije o ljudskim potrebama

Teorije o ljudskim potrebama nastoje odgovoriti na pitanja kakve potrebe postoje i kako njihovo postojanje motiviše ljude na određene aktivnosti. Među najpoznatijim teorijama ljudskih potreba su:

  • Maslovljeva teorija potreba i
  • Hercbergova teorija potreba

Teorije procesa motivacije

Da bi razumeli na koji način se motivacija pokreće, održava, poboljšava, kao i kako i zbog čega prestaje, potrebno je razumeti kako motivacija utiče na ljude.

Razlikuju se četiri osnovne teorije procesa motivacije:

  • teorija pojačavanja
  • teorija očekivanja
  • teorija pravičnosti
  • teorija ciljeva

I na kraju

Iz ove lekcije potrebno je da pažnju najviše posvetite sledećem: šta je motivacija i kakve veze ima sa vođenjem, šta su potrebe i kakvu vezu imaju sa motivacijom, koje su najznačajnije teorije ljudskih potreba, koje su osnovne teorije procesa motivacije.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak je potrebno da:

  • pročitate ovu lekciju i iz vašeg udžbenika tekst od strane 97 do strane 103 ovo je zadatak za sve učenike
  • odgovorite na pitanja od 8. do 14. na strani 109 iz vašeg udžbenika – ovo je zadatak za sve učenike
  • DODATNI ZADACI ZA UČENIKE KOJI ŽELE DA POPRAVE OCENE:
    1. da nacrtaju grafikon Maslovljeve hijerarhije potreba i objasne Maslovljevu teoriju- ZA UČENIKE KOJI IMAJU OCENE 1 i 2
    2. da nacrtaju grafikon Hercbergove hijerarhije motiva i objasne Hercbergovu teoriju- ZA UČENIKE KOJI IMAJU OCENU 3
    3. da napišu esej o teorijama potreba i teorijama procesa motivacije i kako ove teorije mogu poslužiti menadžerima preduzeća da budu uspešne vođe – ZA UČENIKE KOJI IMAJU OCENE 4 i 5

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO GOOGLE UČIONICE!

SREĆAN RAD!

Vođenje i komunikacija u preduzeću

Šta je vođenje u preduzeću?

Vođenje predstavlja veštinu kojm se poslovi vode uz pomoć ljudi u procesu ostvarivanja ciljeva poslovanja preduzeća. Prema tome, elementi vođenja su: menadžeri, radnici, ciljevi poslovanja i poslovi – odnosno, možemo reći ljudska strana organizacije.

Funkcija vođenja predstavlja upravljačku aktivnost menadžera koja je usmerena na ostvarivanje ciljeva poslovanja preduzeća kroz aktivnosti saradnje, komunikacije, motivacije i vođstva zaposlenih radnika u obavljanju poslova i zadataka koji su im povereni.

Vođenje se često naziva i uticanje (influencing) – menadžeri utiču na radnike da efikasno obave posao. Biti uspešan vođa jeste cilj kome teži svaki menadžer, jer će njegova sposobnost da uspešno obavlja svoj posao na kraju doživeti najveću proveru upravo u tome koliko je dobar vođa.

A kakvu vezu sa vođenjem ima komunikacija?

Komunikacija je ophođenje između pojedinaca ili grupa u cilju uspešne razmene informacija. Komunikacija povezuje ljude, a shodno tome nedostatak komunikacije ili nerazumevanje je suština mnogih problema koji se mogu javiti i u privatnom i u poslovnom životu.

Svaki menadžer mora da obezbedi adekvatne načine primanja i slanja informacija u preduzeću, kao i koordinaciju svih ovih aktivnosti. Da bi bio uspešan vođa, menadžer ubeđuje, motiviše i vodi zaposlene ka ostvarenju ciljeva preduzeća, a kroz sve te aktivnosti on komunicira sa zaposlenima.

Šta je komunikacioni sistem?

Komunikacioni sistem obuhvata niz elemenata koji omogućavaju efikasnu komunikaciju u preduzeću.

Elementi komunikacionog sistema su:

  • pošiljaoci – izvori poruka
  • slanje poruka i simboli za slanje poruka
  • medijumi (sredstva) za slanje poruka
  • kanali (putevi) za prenos poruka

Pošiljalac poruke može biti menadžer, koji izdaje naloge zaposlenima da obave određene poslove. To može biti i bilo koji zaposleni koji dostavlja izveštaj menadžeru ili drugom zaposlenom sa kojim zajednički obavlja neki posao.

Slanje poruka vrši se korišćenjem određenih verbalnih i neverbalnih simbola – govorom, pismenim putem, elektronskim putem, mimikom… Način kako je informacija iznešena (sa autoritetom, ljutito, uz osmeh, s poštovanjem, uz “prevrtanje očima“ itd) u velikoj meri utiče na to kako će se komunikacija dalje odvijati.

Medijumi (sredstva) za slanje poruka su reči – usmene i pisane, kao i neverbalna komunikacija. U preduzeću se komunikacija odvija kroz: lični kontakt menadžera i radnika, telefonske razgovore, e-mail poštu i poruke, razglas, radne sastanke, pismene izveštaje, planska dokumenta, grafičke prikaze itd. Svi imaju i prednosti i nedostatke i na menadžeru je da odabere adekvatna sredstva komunikacije za svaku priliku.

Kanali (putevi) za prenos poruka su putanje kojima se kreću informacije od pošiljaoca do primaoca. Ovi kanali mogu biti nadole, nagore i u stranu, ali i nezvanični, kao što su glasine, tračevi i slično, koji dopunjiuju zvanične kanale.

Komunikacija nadole ide od menadžera ka nižim nivoima u hijerarhiji i njom se prenose naređenja, uputstva, nalozi, pojašnjenja, motivacioni govori i slično.

Komunikacija nagore ide od zaposlenim ka menadžerima i njom se prenose izveštaji o radu, problemi, predlozi, planovi za neke aktivnosti i slično.

Komunikacija u stranu (horizontalna komunikacija) odvija se između zaposlenih koji su na istom hijerarhijskom nivou, bilo da su u pitanju zaposleni ili menadžeri. Ovaj oblik komunikacije znatno skraćuje putanju prenosa poruke, a samim tim i obavljanja nekog posla i poznat je i pod imenom prelaz.

Neformalna komunikacija – uvek je usmena (tračevi, glasine, ogovaranja i slično), uglavnom ima negativnu konotaciju, ali ponekad može biti i veoma dobar izvor informacija – s njima postupati oprezno.

I na kraju…

Iz ove lekcije potrebno je da pažnju najviše posvetite sledećem : šta je vođenje i koji su mu elementi; šta je funkcija vođenja i koje aktivnosti obuhvata; šta je komunikacija i u čemu je njen značaj; koji su elementi komunikacionog sistema.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak je potrebno da:

  • pročitate iz vašeg udžbenika tekst od strane 92 do strane 97.
  • odgovorite na prvih sedam pitanja na strani 108/109 iz vašeg udžbenika, i te odgovore mi pošaljite na učionicu.
  • napišite dva primera koji pokazuju dobru, odnosno lošu komunikaciju u preduzeću i posledice istih. Ovo mi takođe šaljete na učionicu.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO GOOGLE UČIONICE!

SREĆAN RAD!

Upravljanje i još po nešto…

Kada govorimo o upravljanju, govorimo o planiranju, organizovanju, vođenju i kontrolisanju svih aktivnosti preduzeća i njegovom usmeravanju ka ostvarenju postavljenih ciljeva rasta i razvoja.

Upravljanjem se angažuju svi resursi – i ljudski i materijalni – u nastojanju da poslovanje preduzeća bude efikasno i efektivno.

Nosioci upravljačkih aktivnosti su menadžeri na različitim nivoima hijerarhije koji u skladu s tim imaju svoja ovlašćenja, obaveze i odgovornosti.

Vođenje kao upravljačka aktivnost

Koliko uspešno će menadžer obavljati svoje aktivnosti, zavisiće od mnoštva faktora, ali posebno mesto zauzimaju: njegova stručnost za obavljanje posla, njegove organizacione sposobnosti, komunikativnost i sposobnost da utiče na druge, njegov autoritet i integritet, sposobnost da motiviše zaposlene i sposobnost da bude lider, vođa.

Menadžer sa liderskim sposobnostima navodi ljude da ga slede. Na sledećem video snimku vidi se kako jedan dirigent i biznis savetnik objašnjava kako treba biti vođa kao veliki dirigenti…

I na kraju

Za uspešno upravljanje treba mnogo rada, truda, veštine, znanja, posvećenosti i iznad svega vremena… Biti uspešan vođa jeste cilj kome teži svaki menadžer.