Kategorija: Poslovna ekonomija

Autoritet i vođstvo kao osobine i sposobnosti menadžera

Kroz prethodne lekcije videli smo da se upravljačka aktivnost vođenje zasniva na saradnji, komunikaciji i motivaciji. Četvrti element vođenja jeste vođstvo, odnosno autoritet i stil vođenja menadžera.

Vođstvo kao menadžerska sposobnost

Koliko uspešno će menadžer obavljati svoje aktivnosti, zavisi od mnoštva faktora, ali posebno mesto zauzimaju: njegova stručnost za obavljanje posla, njegove organizacione sposobnosti, komunikativnost i sposobnost da utiče na druge, njegov autoritet i integritet, sposobnost da motiviše zaposlene i sposobnost da bude lider, vođa.

Vođstvo je menadžerska sposobnost da utiče na zaposlene da rade što efikasnije i da daju što veći doprinos ostvarivanju ciljeva preduzeća. Kao vođa, kao lider – menadžer navodi ljude da ga slede.

Sposobnost liderstva (leadership) jeste ljudska osobina koju neko ima ili nema, ali za uspešno obavljanje menadžerskog posla, ova osobina je od suštinske važnosti. Menadžer je taj koji u preduzeću mora da pomiri i uskladi različite interese svih aktera i vodi preduzeće ka uspešnom ostvarenju ciljeva i zadataka.

Autoritet i vođstvo

Šta je autoritet? Autoritet jedne osobe ispoljava se kroz uticaj te osobe na druge, vlast nad drugima i snagu kojom navodi druge da je slede.

Autoritet menadžera vezuje se za ovlašćenja koja njegova pozicija nosi sa sobom i na osnovu koje može tražiti od zaposlenih da izvršavaju određene poslove. Autoritet menadžera može biti:

  1. formalni ili zvanični
  2. neformalni ili nezvanični
  3. zasnovan na znanju

Formalni ili zvanični ili autoritet radnog mesta proizilazi iz pozicije koju menadžer ima u hijerarhiji (*podsećanje na piramidu rukovođenja) i što je pozicija menadžera viša, njegov autoritet je veći i obrnuto. Ovaj autoritet ne pripada ličnosti nego radnom mestu i ukoliko ta osoba prestane da bude menadžer, gubi ovu vrstu autoriteta. Dobar menadžer se nikada ne oslanja samo na ovaj autoritet, dok se onaj koji nema dovoljno razvijene sopstvene sposobnosti “krije“ iza formalnog autoriteta.

Neformalni ili nezvanični ili lični autoritet ili harizma je osobina ličnosti menadžera i nije vezana za mesto u hijerarhiji menadžmenta. To je sposobnost privlačenja ljudi, uticaja na njih i navođenja da ga slede i izvršavaju njegove naloge – osoba sa ovakvim osobinama nema potrebe za nekim položajem, jer ga ljudi slede i slušaju, a ako je uz to i na nekoj menadžerskoj poziciji, njegova uspešnost je u tome veća. Kao što se menadžer ne može osloniti samo na formalni autoritet, tako se ne može osloniti ni samo na lični autoritet – u kombinaciji čine čudo!

Autoritet zasnovan na znanju – može biti zasnovan ili na superiornom znanju koje sam menadžer ima u odnosu na ostale zaposlene i na taj način, autoritetom znanja se ispoljava kao lider; ili menadžer za rešavanje nekog problema angažuje stručnjaka i ovlasti ga za vođenje zaposlenih dok se taj problem ne reši.

Svaka vrsta autoriteta daje određenu moć menadžeru kao lideru, da utiče na zaposlene da ga prate (influencing) i da poštuju i izvršavaju njegove naloge i na taj način doprinose uspehu poslovanja celog preduzeća.

Ključni pojmovi: vođstvo, vođa, lider, leadership, autoritet, formalni autoritet, lični autoritet, harizma, autoritet zasnovan na znanju, moć, uticaj, influencing.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak potrebno je da:

  • pročitate ovu lekciju i tekst iz vašeg udžbenika od strane 103 do strane 106.
  • odgovorite na pitanja od 15. do 18. na strani 109 iz vašeg udžbenika, i te odgovore mi pošaljete na učionicu.
  • pronađete na You Tube neki video tipa “How To Be A Leader“, pogledate ga i na osnovu njega napišete sastav na temu “Kako biti lider“.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO GOOGLE UČIONICE!

SREĆAN RAD!

Marketing u trgovini i tržišna orijentacija trgovinskih preduzeća

Trgovinska preduzeća u današnjim uslovima privređivanja moraju da budu u potpunosti tržišno orijentisana, a menadžment preduzeća, kroz različite marketing strategije, nastoji da u ovakvim uslovima ostvari što veću konkurentsku prednost i što bolje poslovne rezultate.

U trgovini se pored standardnih 4P instrumenta marketing miksa (proizvodi i usluge, prodajna cena, prodajno mesto – distribucija i promocija), mora voditi računa i o dodatnim 3P instrumentima (personal, procesiranje – usluživanje kupaca, prodajni prostor – fizičko okruženje).

Instrumenti trgovinskog marketinga

Kada je u pitanju asortiman proizvoda i usluga koje trgovinsko preduzeće nudi potrošačima, na menadžeru je da, u skladu sa finansijskim mogućnostima preduzeća i ponudom konkurencije, ponudi onu širinu, dubinu i gustinu asortimana koja će privući i zadržati potrošače. Trgovinska preduzeća u današnje vreme uvode i sopstvene robne marke sa širokim asortimanom upravo iz tog razloga.

Kada određuju prodajnu cenu proizvoda, menadžeri u trgovini moraju s jedne strane voditi računa o visini razlike u ceni proizvoda (marže, rabata), a s druge strane da im cene proizvoda budu konkurentne.

Prodajna mesta, odnosno kanale distribucije proizvoda do potrošača, menadžer će odrediti u zaisnosti od toga da li ima veleprodaju ili maloprodaju, kao i koju vrstu roba prodaje. Lokacija maloprodajnih objekata veoma je bitan faktor kod opredeljenja potrošača za odlazak u kupovinu. Takođe, u današnje vreme trgovine omogućavaju kupovinu od kuće putem Interneta, što je posebna posebna pogodnost za potrošače, koji kupovinu obavljaju iz sopstvene kuće.

Promocija u trgovini sprovodi se kroz različite aktivnosti koje mogu biti u samim trgovinama i kao takve zavisne od umešnosti zaposlenih prodavaca, uređenosti prodajnog prostora, ponuđenih prodajnih akcija i slično, ali mogu biti i sve one promotivne aktivnosti koje se sprovode kroz oglašavanje, promotere itd.

Dopunski instrumenti trgovinskog marketinga

Personal, odnosno zaposleno osoblje u trgovini, ima direktan kontakt sa kupcima i potrošačima i u svesti istih ostavlja utisak o toj trgovini i utiče na odluku da li će kupac ponovo kupovati tu. Upravo iz tog razloga menadžment trgovinskog preduzeća posebnu pažnju mora da posveti izboru, obuci i treninzima zaposlenih da bi postigli onaj nivo usluge koji današnji potrošači zahtevaju. Takođe, menadžeri moraju da motivišu zaposlene na kvalitetan rad, kroz korišćenje različitih metoda i sistema praćenja i nagrađivanja osoblja.

Procesiranje – usluživanje kupaca obuhavat način na koji se kupac dočekuje, uslužuje i ispraća iz trgovine, kako mu se roba prezentuje, naplaćuje i isporučuje. Menadžment preduzeća kroz pažljivo odabranu marketinšku strategiju procesiranja, može ostvariti prednost nad konkurencijom.

Kada je u pitanju usluživanje kupaca u objektu, razlikuju se tri osnovna sistema usluživanja kupaca: direktno, samoizbor i samousluživanje, dok se usluživanje kupaca van objekta javlja kroz terensku i elektronsku prodaju.

Izgled prodajnog prostora igra veliku ulogu u opredeljenju kupaca za odabir trgovine i menadžeri uređenjem prodajnog prostora šalju kupcima određene poruke s ciljem da ih privuku i zadrže. Mora se voditi računa i o spoljnom i o unutrašnjem izgledu trgovinskih objekata.

Kod spoljnog izgleda objekta potrebno je voditi računa o sledećem: izgledu zgrade, spoljašnjoj reklami, prilazu, ulazu i izlogu.

Kod unutrašnjeg izgleda objekta potrebno je voditi računa o sledećem: o kancelarijskom i skladišnom prostoru – kada je u pitanju veleprodaja, o izložbenom i prodajnom prostoru, prostoru za kretanje i zadržavanje potrošača, osvetljenju i podnim i zidnim oblogama.

I na kraju…

Menadžeri trgovinskih preduzeća nastoje da, kombinujući različite osnovne i dopunske elemente marketing miksa, stvore i u kontinuitetu usavršavaju takvu marketinšku strategiju sa kojom će ostvarivati najbolje rezultate, biti konkurentni i primamljivi za potrošače, pri tome naravno vodeći računa o finansijskim mogućnostima preduzeća.

Ključni pojmovi: instrumenti marketing miksa, proizvod, prodajna cena, prodajno mesto, promocija, personal, procesiranje, prodajni prostor.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak je potrebno da:

  • pročitate iz vašeg udžbenika tekst od strane 98 do strane 103. ROK JE 25.03 DO 18 ČASOVA.
  • koristeći podatke iz udžbenika i sa Interneta, napišete sastav na temu “Preobražaj marketinškog koncepta 4P u koncept 4C“. Ovaj sastav mi šaljete mejlom. ROK JE 25.03 DO 18 ČASOVA.
  • zadatak za ambiciozne: napišite esej na temu “Marketinška strategija trgovina robom široke potrošnje u aktuelnim uslovima u našoj zemlji“. Ovo mi takođe šaljete mejlom. ROK ZA SLANJE JE 01.04. DO 18 ČASOVA.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO KARTICE KONTAKT NA OVOM BLOGU!

SREĆAN RAD!

Prijem i izdavanje iz skladišta

Upešan rad skladišta u preduzeću postiže se efikasnim upravljanjem ulaznim tokovima (prijem i smeštaj materijala i proizvoda u skladište) i izlaznim tokovima (izdavanje materijala i proizvoda iz skladišta).

Prijem u skladište

Prijem materijala u skladište vrši se na osnovu Naloga za prijem materijala koji izdaje nabavna služba preduzeća, a skladište u tu svrhu sastavlja dokument koji se naziva Prijemnica materijala i koji sadrži sve potrebne podatke o materijalu koji se skladišti. Prijemnica se piše u tri primerka, od kojih jedan ostaje u skladištu, a po jedan se dostavlja nabavnoj službi i knjigovodstvu preduzeća.

Prijem gotovih proizvoda u skladište vrši se na osnovu dokumenta koji se naziva Dostavnica. Ovaj dokument sastavlja se u proizvodnji, piše u četiri primerka i sadrži sve potrebne podatke o proizvodima. Skladište prijem proizvoda potvrđuje potpisom poslovođe na dostavnici, a jedan primerak zadržava, dok preostala tri šalje u proizvodnju, prodaju i knjigovodstvo.

Prijem trgovinske robe vrši se na osnovu Naloga za prijem robe koji izdaje nabavna služba trgovinskog preduzeća, a skladište sastavlja Prijemnicu robe.

Izdavanje iz skladišta

Izdavanje materijala iz skladišta vrši se na osnovu dokumenta koji se naziva Trebovanje i koga skladištu šalje proizvodnja. Piše se u tri primerka, od kojih se jedan sa materijalom vraća u proizvodnju, jedan ostaje skladištu, a jedan se šalje knjigovodstvu. Ako proizvodnja vraća višak materijala koji nije utrošila u skladište, sastavlja dokument koji se naziva Povratnica materijala i dostavlja istim službama preduzeća.

Izdavanje gotovih proizvoda vrši se na osnovu Naloga za izdavanje gotovih proizvoda koji sastavlja prodaja i šalje skladištu. Skladište sa izdatom robom šalje Otpremnicu, koju sastavlja u četiri primerka i dostavlja prodaji, knjigovodstvu i kupcu, a jedan primerak ostaje skladištu.

Izdavanje trgovinske robe vrši se na osnovu Trebovanja prodavnice koju šalje poslovođa prodavnice, a skladište izdaje robu i sastavlja dokument koji se naziva Dostavnica. Dostavnica se piše u tri primerka, jedan se šalje u prodavnicu uz robu, jedan se dostavlja knjigovodstvu, a jedan ostaje skladištu.

I na kraju…

Iz ove lekcije potrebno je da pažnju najviše posvetite sledećem: šta su skladišni tokovi; kako i na osnovu kojih dokumenata se vrši prijem u skladište materijala, gotovih proizvoda i trgovinske robe; kako i na osnovu kojih dokumenata se vrši izdavanje iz skladišta materijala, gotovih proizvoda i trgovinske robe.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak je potrebno da:

  • pročitate iz vašeg udžbenika tekst od strane 64 do strane 66. ROK JE 27.03 DO 12 ČASOVA
  • dopuna zadatka za ambiciozne: napišite dva primera koji pokazuju dobro, odnosno loše poslovanje skladišta u preduzeću i posledice istih. U ove primere uključite ono što smo danas učili o skladišnim tokovima. Ovo mi šaljete mejlom. ROK ZA SLANJE JE 27.03. DO 12 ČASOVA

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO KARTICE KONTAKT NA OVOM BLOGU!

SREĆAN RAD!

Ostali poslovi proizvodne funkcije

Pored poslova koji se odnose na planiranje, pripremu i određivanje optimalnog tipa proizvodnje, proizvodna funkcija preduzeća bavi se i nekim drugim veoma važnim poslovima i aktivnostima, kao što su: kontrolisanje proizvodnje, analiza proizvodnje i obezbeđivanje kvalitetne saradnje sa ostalim funkcijama preduzeća.

Kontrola proizvodnje

Cilj vršenja kontrole proizvodnje jeste obezbeđenje kvaliteta gotovih proizvoda i smanjenje ili sprečavanje grešaka u procesu proizvodnje. Kontrolišu se materijal, mašine, alat i gotovi proizvodi.

Kontrola mašina vrši se prilikom prijema mašina i stavljanja u upotrebu i vrši se u toku upotrebe mašina u proizvodnji, odnosno kroz održavanje mašina – bilo da se radi o tekućem i povremenom održavanju ili generalnom remontu. Svrha svih ovih kontrola je da mašine funkcionišu neometano i da ne izazivaju zastoje u proizvodnji.

Kontrola alata vrši se da bi se alat prilagodio potrebama procesa proizvodnje, pa se u tu svrhu kontroliše broj, karakteristike i upotrebljivost alata.

Kontrola materijala obavlja se prilikom nabavke i u skladištu, kvantitativno i kvalitativno.

Kontrola kvaliteta gotovih proizvoda vrši se u toku i po završetku procesa proizvodnje s ciljem da se obezbedi planirani standard kvaliteta proizvoda koji će odgovarati zahtevima potrošača. Ova kontrola može biti: tehnička, statistička i komercijalna.

Saradnja proizvodnje sa ostalim funkcijama preduzeća

Da bi proizvodna funkcija, kao centralna funkcija proizvodnog preduzeća, mogla da obavlja svoju aktivnost kako treba, potrebno je da u preduzeću postoji saradnja između ove i ostalih funkcija, prvenstveno sa nabavnom, prodajnom, skladišnom i funkcijom istraživanja i razvoja.

Od kvaliteta ove saradnje zavisiće uspešnost poslovanja celog preduzeća.

Analiza proizvodne funkcije

Da bi procenili u kojoj meri je proizvodna funkcija ostarila svoje ciljeve i zadatke, potrebno je analizirati podatke dobijene iz izveštaja o toku poslovanja ove funkcije.

Analizira se: ostvareni obim proizvodnje (u odnosu na planiranu količinu, asortiman, kvalitet i dinamiku); priprema proizvodnje (da li je proizvodnja obavljana u skladu sa pripremom); proizvodni program (da li se pokazao kao uspešan i u skladu sa zahtevima potrošača, da li je konkurentan i da li su se ulaganja preduzeća isplatila).

I na kraju…

Iz ove lekcije potrebno je da pažnju najviše posvetite sledećem: šta je kontrola proizvodnje, zašto se vrši i šta obuhvata; s kojim funkcijama proizvodnja u najvećoj meri sarađuje i zašto; šta se analizira u proizvodnoj funkciji.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak je potrebno da:

  • Pročitate iz vašeg udžbenika tekst od strane 28 do strane 30. ROK JE 07.05
  • Odgovorite na pitanja na strani 30 vašeg udžbenika i te odgovore mi pošaljete mejlom I TO NA SLEDEĆI NAČIN:
    • Učenici koji imaju ocenu 2 – odgovaraju na pitanja 1, 2, 3, 6 i 10.
    • Učenici koji imaju ocenu 3 – odgovaraju na pitanja 1, 2, 3, 4, 6, 9 i 10.
    • Učenici koji imaju ocenu 4 i 5 – odgovaraju na sva pitanja od 1 do 10.
  • ROK ZA SLANJE JE 07.05.
  • VAŽNA NAPOMENA: Svi koji imaju želje i ambicije za više znanja i bolje ocene, mogu da urade odgovore na sva pitanja, bez obzira na prethodnu ocenu!!!

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO GOOGLE UČIONICE!

SREĆAN RAD!

Skladišna funkcija u preduzeću

Potreba za skladištenjem različitih vrsta robe, proizvoda, poluproizvoda i materijala javlja se i u proizvodnim i u trgovinskim preduzećima, da bi se prevazišao problem vremenskog nepodudaranja procesa nabavke, proizvodnje i prodaje. Time se bavi skladišna funkcija.

Da bi proces proizvodnje mogao da se odvija bez prekida i poteškoća, neophodno je da preduzeće poseduje zalihe materijala i poluproizvoda. Prodaja se oslanja na zalihe gotovih proizvoda na skladištu, dok se prodaja u trgovinskim preduzećima oslanja na zalihe trgovinske robe u skladištu.

Skladišno poslovanje obuhvata skup aktivnosti koje se odnose na prijem, smeštanje, čuvanje i izdavanje različitih vrsta roba iz skladišta. Obično u preduzećima postoji posebna skladišna služba koja obavlja ove poslove.

Svi zadaci, odnosno poslovi koje skladišna funkcija preduzeća treba da obavi od izuzetnog su značaja i proizvodnom i trgovinskom preduzeću. Pored prijema roba koji se moraju zapisnički konstatovati, tu je i odgovarajući smeštaj, čuvanje i rukovanje robom u skladištu, vođenje evidencija o stanju zaliha, izdavanje roba iz skladišta, njenim pakovanjem i otpremom, kao i vođenje inventara o stanju na skladištu. Ako ovaj sistem ne funkcioniše, trpeće i proizvodnja i prodaja.

Vrste skladišta

Skladišta su prostori za smeštaj i čuvanje robe. Možemo ih podeliti prema različitim kriterijumima, što pokazuje sledeća slika:

Organizacija skladišta

Da bi skladišno poslovanje funkcionisalo kako treba, mora imati dobru organizaciju i mora se rukovoditi određenim principima, od kojih su najznačajniji princip ekspeditivnosti i princip ekonomičnosti.

Poštovanje principa ekspeditivnosti u skladištu podrazumeva racionalan raspored robe u skladištu, koji će omogućiti lak i brz pristup potrebnim robama. U današnjim uslovima ovo je dodatno olakšano kompjuterizovanim evidencijama stanja i kretanja roba iz skladišta.

Poštovanje principa ekonomičnosti u skladištu podrazumeva takvo poslovanje uz koje će se ostvarivati što manji troškovi, izazvani bilo prirodnim ili nekim drugim faktorima.

Prirodni gubici na robi mogu biti: kalo (gubitak u težini i zapremini robe zbog prirodnih procesa – kod voća, povrća, mesa, robe u tečnom stanju i slično); rastur (rasipanje, razlivanje, curenje, topljenje); lom (razbijanje, lomljenje) i kvar (biohemijske promene na robi organskog porekla – buđ, truljenje i slično).

Drugi gubici na robi koji mogu nastati u skladištima prouzrokovani su krađom, nepravilnim rukovanjem, nepogodama i slično.

I na kraju…

Iz ove lekcije potrebno je da pažnju najviše posvetite sledećem: šta je skladišna funkcija i koji su njeni zadaci, šta obuhvataju skladišni poslovi, šta je skladište i koje vrste skladišta postoje, po kojim principima je organizovano skladište.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak je potrebno da:

  • pročitate iz vašeg udžbenika tekst od strane 62 do strane 64. ROK JE 23.03 DO 12 ČASOVA
  • odgovorite na prva četiri pitanja na strani 69 iz vašeg udžbenika, i te odgovore mi pošaljite mejlom. ROK ZA SLANJE JE 23.03. DO 12 ČASOVA.
  • za ambiciozne: napišite dva primera koji pokazuju dobro, odnosno loše poslovanje skladišta u preduzeću i posledice istih. Ovo mi takođe šaljete mejlom. ROK ZA SLANJE JE 27.03. DO 12 ČASOVA

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO KARTICE KONTAKT NA OVOM BLOGU!

SREĆAN RAD!

Motivacija i potrebe

Kada smo kroz prethodne teme govorili o upravljačkoj aktivnosti vođenje u preduzeću, videli smo da je vođenje sposobnost menadžera da usmeri ljude u obavljanju poslova i zadataka. Vođenje kao takvo počiva na saradnji, komunikaciji, motivaciji i liderskoj sposobnosti samog menadžera, pomoću kojih utiče na zaposlene da ga slede i izvršavaju njegove naloge.

Hajde da pričamo o motivaciji

Motivacija je uvek vezana za ljudske potrebe, za nedostatak nečega što čovek želi i što mu je potrebno. Motivacijom se ljudima daje podsticaj da izvrše određenu aktivnost i na taj način omoguće zadovoljenje tih svojih potreba.

Kada motivaciju i potrebe posmatramo sa stanovišta poslovanja preduzeća, povezanost je veoma jasna. Preduzeće ima potrebu za radnicima da bi moglo da funkcioniše i ostvaruje svoje ciljeve, dok radnici imaju potrebu za zapošljavanjem, jer će na taj način zaraditi platu koja će im omogućiti zadovoljenje različitih potreba.

Uloga menadžera jeste da motiviše i navodi zaposlene radnike da što bolje i uspešnije obavljaju svoj posao, jer će tako i preduzeće poslovati uspešnije i na taj način će se stvarati uslovi za zadovoljenje potreba radnika na bolji i kvalitetniji način.

Potrebe su pokretač svih aktivnosti

Potreba se ispoljava kao stanje unutrašnje neravnoteže, bilo da je fizička ili emocionalna, nedostatak nečega, što svaka osoba nastoji zadovoljiti preduzimanjem određenih aktivnosti – ako je žedna – pije, ako joj je hladno – obuče se toplije ili uključi grejanje, ako nešto ne zna, a hitno joj treba informacija – traži načine da to sazna…

Znači, svaka identifikovana potreba motiviše čoveka da preduzme određenu aktivnost kojom će ta potreba biti zadovoljena. Ljudske potrebe su mnogobrojne i raznovrsne, a redosled, način i motivacija za njihovo zadovoljavanje zavisi od mnoštva faktora što objašnjavaju različite teorije ljudskih potreba.

Teorije o ljudskim potrebama

Teorije o ljudskim potrebama nastoje odgovoriti na pitanja kakve potrebe postoje i kako njihovo postojanje motiviše ljude na određene aktivnosti. Među najpoznatijim teorijama ljudskih potreba su:

  • Maslovljeva teorija potreba i
  • Hercbergova teorija potreba

Teorije procesa motivacije

Da bi razumeli na koji način se motivacija pokreće, održava, poboljšava, kao i kako i zbog čega prestaje, potrebno je razumeti kako motivacija utiče na ljude.

Razlikuju se četiri osnovne teorije procesa motivacije:

  • teorija pojačavanja
  • teorija očekivanja
  • teorija pravičnosti
  • teorija ciljeva

I na kraju

Iz ove lekcije potrebno je da pažnju najviše posvetite sledećem: šta je motivacija i kakve veze ima sa vođenjem, šta su potrebe i kakvu vezu imaju sa motivacijom, koje su najznačajnije teorije ljudskih potreba, koje su osnovne teorije procesa motivacije.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak je potrebno da:

  • pročitate ovu lekciju i iz vašeg udžbenika tekst od strane 97 do strane 103 – ovo je zadatak za sve učenike
  • odgovorite na pitanja od 8. do 14. na strani 109 iz vašeg udžbenika – ovo je zadatak za sve učenike
  • DODATNI ZADACI ZA UČENIKE KOJI ŽELE DA POPRAVE OCENE:
    1. da nacrtaju grafikon Maslovljeve hijerarhije potreba i objasne Maslovljevu teoriju- ZA UČENIKE KOJI IMAJU OCENE 1 i 2
    2. da nacrtaju grafikon Hercbergove hijerarhije motiva i objasne Hercbergovu teoriju- ZA UČENIKE KOJI IMAJU OCENU 3
    3. da napišu esej o teorijama potreba i teorijama procesa motivacije i kako ove teorije mogu poslužiti menadžerima preduzeća da budu uspešne vođe – ZA UČENIKE KOJI IMAJU OCENE 4 i 5

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO GOOGLE UČIONICE!

SREĆAN RAD!

Priprema proizvodnje

Jedna od važnih aktivnosti proizvodne funkcije preduzeća, pored određivanja optimalnog tipa proizvodnje i donošenja različitih planova proizvodnje, jeste aktivnost pripreme proizvodnje, koja se preduzima pre samog tehnološkog procesa sa ciljem da obezbedi proizvodnju bez zastoja i problema.

Priprema proizvodnje može da bude tehnička i operativna.

Tehnička priprema proizvodnje

Tehnička priprema proizvodnje obuhvata:

  • utvrđivanje proizvodnog programa
  • pripremu materijala
  • pripremu sredstava za rad
  • pripremu radnog mesta
  • pripremu tehnološkog procesa

U okviru određivanja proizvodnog programa definiše se asortiman proizvoda, određuje optimalni tip proizvodnje, i projektuje proizvod.

U okviru pripreme materijala vrši se: izbor materijala, definiše nomenklatura materijala, određuje normativ materijala i obezbeđuje odgovarajući standard materijala.

Priprema sredstava za rad obuhvata pripremu mašina i pripremu alata, u okviru koje se vrši: izbor i sistematizacija alata, obezbeđenje i evidencija alata.

Da bi radno mesto bilo pripremljeno za proces proizvodnje neophodno je definisati poslove i radne zadatke, urediti prostor radnog mesta i definisati način posluživanja radnog mesta, a u zavisnosti od sistema posluživanja razlikuju se stabilna i nestabilna radna mesta.

Priprema tehnološkog procesa obuhvata izbor tehnološkog postupka i razradu tehnološkog procesa.

Operativna priprema proizvodnje

Operativna priprema proizvodnje obuhvata aktivnosti izrade operativnog plana proizvodnje, terminiranja – vremenskog usklađivanja radnih operacija, kao i izdavanja operativne dokumentacije, od kojih su svakako najvažniji radni nalog, radna lista, lista operacija, trebovanje, povratnica i slično.

I na kraju…

Iz ove lekcije potrebno je da pažnju najviše posvetite sledećem : šta je tehnička, a šta operativna priprema proizvodnje i koje aktivnosti obuhvataju; šta obuhvata izbor proizvodnog programa; koje aktivnosti se vrše u okviru pripreme materijala i sredstava za rad; kako se priprema radno mesto; šta je tehnološki proces, a šta tehnološki postupak; šta se definiše operativnim planom proizvodnje i koja je najvažnija operativna dokumentacija u proizvodnji.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak je potrebno da:

  • Pročitate ovu lekciju i tekst iz vašeg udžbenika od strane 25 do strane 28. ROK JE 07.05.
  • Odgovorite na sledeća pitanja i te odgovore mi pošaljete mejlom:
    • Koje su aktivnosti tehničke pripreme proizvodnje?
    • Šta je to asortiman proizvoda?
    • Šta je normativ materijala i kako se određuje?
    • Šta sve podrazumeva obezbeđenje alata za proizvodnju?
    • Kakvo je to stabilno, a kakvo nestabilno radno mesto?
    • Šta je tehnološki proces, a šta tehnološki postupak?
    • Šta sadrži operativni plan proizvodnje?
    • Šta je radni nalog?
  • ROK ZA SLANJE JE 07.05.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO GOOGLE UČIONICE!

SREĆAN RAD!

Vođenje i komunikacija u preduzeću

Šta je vođenje u preduzeću?

Vođenje predstavlja veštinu kojm se poslovi vode uz pomoć ljudi u procesu ostvarivanja ciljeva poslovanja preduzeća. Prema tome, elementi vođenja su: menadžeri, radnici, ciljevi poslovanja i poslovi – odnosno, možemo reći ljudska strana organizacije.

Funkcija vođenja predstavlja upravljačku aktivnost menadžera koja je usmerena na ostvarivanje ciljeva poslovanja preduzeća kroz aktivnosti saradnje, komunikacije, motivacije i vođstva zaposlenih radnika u obavljanju poslova i zadataka koji su im povereni.

Vođenje se često naziva i uticanje (influencing) – menadžeri utiču na radnike da efikasno obave posao. Biti uspešan vođa jeste cilj kome teži svaki menadžer, jer će njegova sposobnost da uspešno obavlja svoj posao na kraju doživeti najveću proveru upravo u tome koliko je dobar vođa.

A kakvu vezu sa vođenjem ima komunikacija?

Komunikacija je ophođenje između pojedinaca ili grupa u cilju uspešne razmene informacija. Komunikacija povezuje ljude, a shodno tome nedostatak komunikacije ili nerazumevanje je suština mnogih problema koji se mogu javiti i u privatnom i u poslovnom životu.

Svaki menadžer mora da obezbedi adekvatne načine primanja i slanja informacija u preduzeću, kao i koordinaciju svih ovih aktivnosti. Da bi bio uspešan vođa, menadžer ubeđuje, motiviše i vodi zaposlene ka ostvarenju ciljeva preduzeća, a kroz sve te aktivnosti on komunicira sa zaposlenima.

Šta je komunikacioni sistem?

Komunikacioni sistem obuhvata niz elemenata koji omogućavaju efikasnu komunikaciju u preduzeću.

Elementi komunikacionog sistema su:

  • pošiljaoci – izvori poruka
  • slanje poruka i simboli za slanje poruka
  • medijumi (sredstva) za slanje poruka
  • kanali (putevi) za prenos poruka

Pošiljalac poruke može biti menadžer, koji izdaje naloge zaposlenima da obave određene poslove. To može biti i bilo koji zaposleni koji dostavlja izveštaj menadžeru ili drugom zaposlenom sa kojim zajednički obavlja neki posao.

Slanje poruka vrši se korišćenjem određenih verbalnih i neverbalnih simbola – govorom, pismenim putem, elektronskim putem, mimikom… Način kako je informacija iznešena (sa autoritetom, ljutito, uz osmeh, s poštovanjem, uz “prevrtanje očima“ itd) u velikoj meri utiče na to kako će se komunikacija dalje odvijati.

Medijumi (sredstva) za slanje poruka su reči – usmene i pisane, kao i neverbalna komunikacija. U preduzeću se komunikacija odvija kroz: lični kontakt menadžera i radnika, telefonske razgovore, e-mail poštu i poruke, razglas, radne sastanke, pismene izveštaje, planska dokumenta, grafičke prikaze itd. Svi imaju i prednosti i nedostatke i na menadžeru je da odabere adekvatna sredstva komunikacije za svaku priliku.

Kanali (putevi) za prenos poruka su putanje kojima se kreću informacije od pošiljaoca do primaoca. Ovi kanali mogu biti nadole, nagore i u stranu, ali i nezvanični, kao što su glasine, tračevi i slično, koji dopunjiuju zvanične kanale.

Komunikacija nadole ide od menadžera ka nižim nivoima u hijerarhiji i njom se prenose naređenja, uputstva, nalozi, pojašnjenja, motivacioni govori i slično.

Komunikacija nagore ide od zaposlenim ka menadžerima i njom se prenose izveštaji o radu, problemi, predlozi, planovi za neke aktivnosti i slično.

Komunikacija u stranu (horizontalna komunikacija) odvija se između zaposlenih koji su na istom hijerarhijskom nivou, bilo da su u pitanju zaposleni ili menadžeri. Ovaj oblik komunikacije znatno skraćuje putanju prenosa poruke, a samim tim i obavljanja nekog posla i poznat je i pod imenom prelaz.

Neformalna komunikacija – uvek je usmena (tračevi, glasine, ogovaranja i slično), uglavnom ima negativnu konotaciju, ali ponekad može biti i veoma dobar izvor informacija – s njima postupati oprezno.

I na kraju…

Iz ove lekcije potrebno je da pažnju najviše posvetite sledećem : šta je vođenje i koji su mu elementi; šta je funkcija vođenja i koje aktivnosti obuhvata; šta je komunikacija i u čemu je njen značaj; koji su elementi komunikacionog sistema.

Domaći zadatak

Za domaći zadatak je potrebno da:

  • pročitate iz vašeg udžbenika tekst od strane 92 do strane 97.
  • odgovorite na prvih sedam pitanja na strani 108/109 iz vašeg udžbenika, i te odgovore mi pošaljite na učionicu.
  • napišite dva primera koji pokazuju dobru, odnosno lošu komunikaciju u preduzeću i posledice istih. Ovo mi takođe šaljete na učionicu.

SVA PITANJA I SVE ŠTO VAM NIJE JASNO, MOŽETE DA ME PITATE PREKO GOOGLE UČIONICE!

SREĆAN RAD!

Sredstva i izvori sredstava preduzeća

Jedno od najvažnijih pitanja kojim preduzeće mora da se bavi jeste pitanje sredstava i njihovog obezbeđenja.

Šta su sredstva?

Sredstva su sve one vrednosti, svi resursi koji su preduzeću neophodni da bi moglo poslovati. Preduzeće ih mora posedovati u dovoljnom obimu, vrstama i kvalitetu koji mu je potreban i naravno u vremenskom periodu za koji su mu određena sredstva potrebna.

Sredstva se mogu podeliti prema različitim kriterijumima – što prikazuje i prezentacija u nastavku ovog teksta. Za rad preduzeća najvažnije je dobro sagledati kategoriju poslovnih sredstava, odnosno osnovnih i obrtnih sredstava i njihovih karakteristika.

Zašto su važni izvori sredstava?

Pored toga, veliki značaj za rad preduzeća ima i način na koji pribavlja sredstva, odnosno koje izvore sredstava koristi. I izvori sredstava mogu se posmatrati prema različitim kriterijumima, mada je osnov to da li su sopstveni ili pozajmljeni izvori sredstava. Nužno je obezbediti takvu strukturu izvora pri kojoj će preduzeće biti najstabilnije i ostvarivati najbolje moguće rezultate.

Upravljanje i još po nešto…

Kada govorimo o upravljanju, govorimo o planiranju, organizovanju, vođenju i kontrolisanju svih aktivnosti preduzeća i njegovom usmeravanju ka ostvarenju postavljenih ciljeva rasta i razvoja.

Upravljanjem se angažuju svi resursi – i ljudski i materijalni – u nastojanju da poslovanje preduzeća bude efikasno i efektivno.

Nosioci upravljačkih aktivnosti su menadžeri na različitim nivoima hijerarhije koji u skladu s tim imaju svoja ovlašćenja, obaveze i odgovornosti.

Vođenje kao upravljačka aktivnost

Koliko uspešno će menadžer obavljati svoje aktivnosti, zavisiće od mnoštva faktora, ali posebno mesto zauzimaju: njegova stručnost za obavljanje posla, njegove organizacione sposobnosti, komunikativnost i sposobnost da utiče na druge, njegov autoritet i integritet, sposobnost da motiviše zaposlene i sposobnost da bude lider, vođa.

Menadžer sa liderskim sposobnostima navodi ljude da ga slede. Na sledećem video snimku vidi se kako jedan dirigent i biznis savetnik objašnjava kako treba biti vođa kao veliki dirigenti…

I na kraju

Za uspešno upravljanje treba mnogo rada, truda, veštine, znanja, posvećenosti i iznad svega vremena… Biti uspešan vođa jeste cilj kome teži svaki menadžer.

Dizajnirajte ovakav sajt uz pomoć WordPress.com
Započni